Најџел Фараж, британски парламентарац и присталица „брегзита“, упозорио је да ће Велика Британија упасти у најгору уставну кризу још од Другог светског рата, уколико премијерка Тереза Меј направи уступке у договору у вези са „брегзитом“ или дође до његовог одлагања захваљујући онима који се противе том процесу.
У том смислу Фараж је истакао да би „требало истражити колико Џорџ Сорош подрива политику широм Запада“. Подсећања ради, Сорош је кроз своје фондације дао близу 450.000 евра групи „Најбоље за Британију“, која се залаже за одлагање „брегзита“.
У којој мери амерички милијардер мађарског порекла заиста може да утиче на одлагање изласка Велике Британије из ЕУ и који су његови мотиви?
Слободан Јанковић за Института за међународну политику и привреду за Спутњик каже да је Сорош јавно лице дела „крупног капитала“, односно дела финансијске глобалне елите, за ког се процењује да располаже са око 26 милијарди долара.
„Како видимо по његовом укупном политичком деловању, Сорош је усмерен против процеса ресуверенизације, против је националних држава и залаже се за напуштање граница, али и свега онога што се може сматрати како традиционалним, тако и модерним, јер је за стварање неких потпуно нових норми. Он је такође следбеник Карла Попера и грофа Куденхофа Калергија, али, између осталог, у његовој идеологији коју промовише својим капиталом садржано је да свет у неко боље сутра, како сам каже, треба да предводи једна мала, просвећена елита. Та његова визија отвореног друштва заправо подразумева да огромна већина људи, 99,9 одсто становништва, треба да следи њега и сличне њему у разноразним експериментима“, објашњава Јанковић.
Он напомиње да је оног тренутка када је постало јасно да је већина грађана Велике Британије гласала за излазак те земље из ЕУ, почела кампања Џорџа Сороша и других противника „брегзита“ да се политички онемогући такав исход.
Јанковић напомиње да је Најџел Фараж, са друге стране, „јавно лице“ кампање за излазак Британије из ЕУ, који упозорава на нешто што се види од самог британског референдума — на постојање снага које желе да успоре и осујете тај процес.
Руски политиколог Александар Асафов за Спутњик каже да се у Великој Британији и САД иначе веома ретко може чути било шта против Сороша, јер се углавном њихови интереси поклапају са његовим. Међутим, додаје он, види се да је страх Најџела Фаража веома јак, да га је Сорош „ујео“ и да се британски политичар плаши за судбину пројекта на којем је дуго радио.
„Видимо да ситуација са ’брегзитом‘, у облику у којом је одржан и у којем се до сада спроводи, нарушава планове Сороша, његове финансијско-политичке империје и људи који стоје уз њега у сенци. Сорош је фактички отелотворење, односно гласноговорник међународне финансијске олигархије која има своје интересе, а који се косе са интересима суверених држава. Зато је ту Сорошев фонд ’Отворено друштво‘, кроз чији рад се врши ’корекција‘ политике оних земаља које не прате диктат олигарха. Планови Сороша увек прате деструктивне циљеве крупног бизниса и капитала. Зато Фараж, знајући како овај ’филантроп‘ ради у другим државама, штитећи се од Сороша заправо штити ’брегзит‘ као своје политичко чедо и са разлогом се плаши за епилог изласка Британије из ЕУ“, указује Асафов.
Иначе, Сорошево деловање на тлу Европе није ограничено само на Велику Британију. Познат је његов ангажман у родној Мађарској и сукоб који је готово „на ивици рата“ са мађарским премијером Виктором Орбаном.
Слободан Јанковић каже да је Сорош „сваштар“ чије је подручје деловања шаролико, од финансијских тржишта до политике.
„Када је реч о Мађарској, та земља је изабрана од стране Сороша и његове фондације још од распада Варшавског уговора и Источног блока, јер се налазила у центру те ’нове‘ Европе, одакле су могле да продиру идеје како у Србију, односно тадашњу Југославију, тако и у земље бившег источног лагера, које је требале да буду идеалполитички преобликоване. Зато је у Будимпешти и отворен Централноевропски универзитет, где се промовишу Сорошеве идеје и где се ствара кадар не само за Мађарску, већ и за бројне друге земље“, каже Јанковић.
Како каже, Сорош се појављује на финансијским тржиштима у читавом свету.
„Обарао је локалне валуте Јужне Кореје, Филипина, Индонезије, као и британску фунту. Активан је у САД, а његов ’Фонд за отворено друштво‘ је финансирао демонстрације ’Блек лајф метрс‘, односно ’Животи црнаца су важни‘, чија политичка позадина, међутим, није била смиривање сукоба, него дестабилизација ситуације у Америци и подстрекивање додатних расних сукоба“, закључује Јанковић за Спутњик.