Лист „Росијска газета“ пише да копнене снаге либанске војске традиционално користе технику земаља НАТО-а и совјетске производње. Тако је на истој таквој „стотринаестици“ раније могло да се види друго противавионско оружје произведено у СССР-у — ЗУ-23-2.
„Што се тиче митраљеза великог калибра, заједно са ДШК-ом, то оружје више од пола века користе војске тог региона. Митраљез се добро показао у многим оружаним сукобима, укључујући и војне операције на територији Либана“, наводи лист.
Аутор напомиње да је данас тешко уништити модеран борбени авион из противавионског митраљеза, али за земаљске циљеве он „ради“ прилично ефикасно.
На растојању од 500 метара, испаљени меци могу да продру до 50 милиметара оклопа, што омогућава успешну борбу са оклопним транспортерима, пешадијским борбеним возилима и лаким тенковима.
Тај систем има високу брзину паљбе (до 2.200 метака у минути) и добар максималан ефикасан домет паљбе (око два километра). Идеалан је за борбу против различитих наоружаних возила и „бомби на точковима“.