„Зашто су толико погрешили политиколози који су нам пре 25 година — након распада СССР-а — саопштили да ће се либерална демократија проширити на читав свет? Зато што нису предвидели повратак историје“, тврди историчар Андре Ропер у интервјуу француском „Експресу“.
У сваком људском друштву постоји културни код који се временом ствара. Какво год да је било мешање различитих култура, постоје одређене основе, вештине и приступи који периодично испливавају и који су међусобно различити.
„Повратак Историје“ се посебно види почетком 21 века. Осим повратка религиозности и еволуције кинеске политике, могу се лако наћи и други примери, пише Ропер.
Русија Владимира Путина се враћа својим вишевековним коренима — царизму и славенофилству.
„Зар не личе модели председника Русије и императора Николаја Првог, чија је девиза била: Православље, самодржавље и народност“, пита историчар.
Вертикала власти, однос према РПЦ, величање „руске нације“ и непријатељство према Западу праве Путина наследником идеологије која има дубоке историјске корене.
Иста паралела се може применити и на Турску Реџепа Тајипа Ердогана која је очарана Османском империјом, као и на Индију Нарендра Модија који машта о повратку старе величине помоћу хиндуизма, да не говоримо о Египту где више од једног века постоји једновлашће.
Често говоре да Француска није за реформе и да се она мења само за рачун великих промена, које су по природи револуционарне.
Повратак историје — позивање на познату књигу америчког политиколога Франсииса Фукојаме „Крај историје и последњи човек".