„То није само још једна експлозија насиља у овом, како се чини, бесконачном рату. То је сукоб две највеће војне силе на свету — Америке и Русије, две чланице НАТО-а — Америке и Турске, и заклетих непријатеља — Израела и Ирана“, наводи аутор чланка.
„Овај рат никад није био толико интернационалан као сада… Знам, увек су га представљали као таквог, али то никад није било у стварности“, каже Фајсал Итани, експерт института „Атлантик каунсил“ (Вашингтон).
„Сада је Асад, уз подршку Ирана и Русије, надвладао опозицију. Међутим, ниједна од страних сила није задовољна статусом кво. На крају, свака сила проверава колико далеко може заћи у заштити својих интереса — често у буквалном смислу, као што је случај са Русијом, САД и њиховим различитим савезницима који се боре за територију око обала Еуфрата“, наводи се у тексту.
Подсетимо, Турска није спремна да пристане на јачање позиција Курда које подржавају САД. Са друге стране, Вашингтон изгледа има чврсту намеру да се задржи у Сирији како би спречио васкрснуће терористичких група и спречио реализацију плана Ирана за ширење утицаја у источном Средоземљу. Израел подржава намеру Америке усмерене против Ирана, наводи се у чланку.
„Русија жели да сачува пријатељску владу у Дамаску и војно присуство у Средоземљу, стављајући се на место светског лидера, као што је Америка“, пише лист. Иранци „покушавају да створе дугорочну стратешку војну инфраструктуру у Сирији, изграде фабрике за производњу ракета, пребаце тамо високопрецизну муницију“, наводи Итани. Ниједној од њих се не допада присуство САД.
Турска и Русија немају намеру да улазе у рат са САД због Сирије, сматра Ендру Теблер, експерт вашингтонског Института за блискоисточну политику. Највероватније, може се десити сукоб Ирана и Изреала.
„Очекивао бих заоштравање конфликта, али не и постављање питања ко ће водити главну реч у Сирији“, прогнозира Филипс. По његовим речима, ситуација очигледно иде наруку Русији и Ирану, које су највише уложили у рат.
„Они немају намеру да се повуку“, каже он.