Изненадни маневар: Београд излази пред велике силе са планом за заштиту Срба

У Декларацији о опстанку српског народа нема ничег спорног, али добро је да Србија смирено и рационално представи нацрт тог документа и кључним светским силама, сматра политички аналитичар Драгомир Анђелковић.
Sputnik

Декларација, односно Споразум о спречавању асимилације српског народа, требало је да буде представљена на Дан државности Србије, али је председник Александар Вучић затражио да се то одложи неколико седмица како би добио ширу међународну подршку. 

Разлог за овакав потез српског председника Анђелковић види у томе што је, како каже, већ почела кампања против усвајања ове Декларације.

Шта пише у декларацији Српске и Србије

„У Сарајеву смо имали демонстрације са мртвачким главама, где се сваки потез Србије и Српске усмерен ка очувању идентитета третира као шовинизам и експанзионизам“, подсећа наш саговорник.

Према речима Анђелковића, с обзиром на наш „имиџ“ из ’90-тих и сатанизацију Срба у западним медијима, добро да Србија смирено и рационално, пре него што се званично обелодани, представи нацрт Декларације и кључним светским силама, од западних до Русије и Кине.

„Напросто, да све информише да се ради о једном минималистичком приступу заштите права националних заједница ван матичних држава, који је у складу са европским стандардима, јер тако нешто уистину није ескспанзионистичко и добро је да Србија то свима покаже. На тај начин додатно демонстрирамо колико они који нас нападају користе језик мржње јер они који нападају овакву Декларацију заправо нападају право Срба на егзистенцију. Одбијање те Декларације је исто као када бисте рекли — не желим да Срби постоје, јер када се једном народу одузме право на језик, писмо и културу, негира му се темељ идентитета, па се самим тим и његова егзистенција доводи под знак питања“, уверен је Анђелковић.

На питање да ли у Декларацији има нечег спорног па председник поводом њеног садржаја жели широки консензус политичких чинилаца у Србији, Анђелковић каже да не мисли да је било шта спорно јер је реч о начелном акту. 

„Декларација је нешто што је темељ будућег деловања, а на њу ће се сигурно надовезивати акциони планови и конкретни програми за поједине земље. На један начин ће се радити са Србима у Црној Гори, на други са Србима у Македонији и Румунији. У Румунији Срби имају скоро сва права и можда им треба нека мања подршка, док су у Црној Гори изложени идентитетском геноциду. Дакле, биће различитих приступа који ће бити конкретизовани кроз акционе планове“, објашњава Анђелковић.

Завршена декларација о опстанку Срба

Да се Декларација појавила пред београдске изборе, додаје наш саговорник, од дела опозиције била би протумачена као предизборни потез и нешто што доноси део национално опредељених гласача.

„Мислим да је добро да се декларација обелодани након избора и да се свакако тражи консензус око тога од свих партија, јер би било нерационално не подржати тако нешто. Овде се ради о правима Срба да користе свој језик, да се зову Србима и да се без страха тако изјашњавају од Црне Горе до других држава у региону где су Срби угрожени. Не ради се о политичком већ о идентитетском програму, па би било нерационално не подржати га. Међутим, у предизборној кампањи свака ствар се користи, па би отуда власт била оптужена да је то искористила ради добијања поена, а опозиција се не би са тим предлогом солидарисала“, сматра Анђелковић.

Иначе, Споразум би ускоро требало да усвоје парламенти Републике Српске и Србије, а Влада Српске већ је дала сагласност на предложени текст.

 

Коментар