То се дешавало и на Косову и у Босни и Херцеговини, наводи британски „Индипендент“.
„Током мог првог путовања на Косово 1999, године, убрзо након завршетка рата, возач ми је рекао да се тамо гради већи број бордела близу области у којима су се налазили припадници хуманитарних организација и мисије УН, зато што су многи мушкарци који су тамо били стационирани често користили ’услуге‘ проститутки“, навела је новинарка Џули Биндел.
Она је додала да је видела многе мушкарце како улазе у борделе, „упркос чињеници да су многи од њих били тамо како би саветовали локалне власти о стратегијама борбе против трговине људима“.
Бинделова је навела и случај кад је Кетрин Болковац, која је надгледала мисију УН у Босни и Херцеговини, тужила своје надређене за неправедно отпуштање 1999. године након што је пријавила да припадници мисије плаћају за сексуалне услуге, силују малолетне девојке и учествују у трговини људима.
„Била сам на Балкану када се та прича појавила и причала са бројним званичницима УН о томе. Многи са којима сам разговарала су или оправдавали оне који су плаћали за сексуалне услуге, рекавши да су били дуго далеко од кућа и да им је секс био потребан, или су оптужили Кетрин Болковац да је лагала“, рекла је Бинделова.
Бивши полицајац из Филаделфије и истражитељ УН за људска права у Босни 2009. године Дејвид Лемб истраживао је оптужбе против шест званичника из Румуније, са Фиџија и из Пакистана, који су били стационирани у Бијељини, а који су, према тим оптужбама, терали жене на проституцију и продавали их као робље.
Лемб је, како се наводи, нашао велики број доказа како би отворио истрагу, али се након тога суочио са физичким претњама, а његови надлежни су спречили ту његову намеру.
Директор „Оксфама“ признао да су хуманитарни радници и он на Хаитију користили проститутке и плаћали им из фонда за хуманитарну помоћ.
Међу проституткама је, наводи „Индипендент“, врло вероватно било и деце.
Све то се на Хаитију дешавало након разорног земљотреса 2010. године у којем је страдало више од 220.000, повређено преко 300.000 и око милион и по људи остало без дома.
„Постоји много навода да су неки високи званичници хуманитарних организација користили за секс жене и девојчице у Чаду 2006. године. Многи мушкарци који раде у земљама у развоју користе жене на тај начин, као ’заслугу због посла‘. Знамо да многа тржишта секса у земљама попут Филипина постоје због присуства војске и такозваних мировњака“, навела је Бинделова.
Она је истакла да многи хуманитарни радници и припадници мисија УН омогућавају и учествују у „ужасним кршењима људских права“, нарочито над женама и децом.
„Постоји много случајева сексуалног злостављања деце и трговине људима унутар сиротишта на Хаитију након што је био погођен земљотресом, а поједине младе жене су говориле о томе како их очај и сиромаштво приморавају на проституцију на улицама. Где год има сукоба, природних катастрофа и сиромаштва, жене и деца ће бити злостављани и терани на проституцију“, коментарише „Индипендент“.