Шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел изнео је предлог који уређује правно-обавезујући споразум између Приштине и Београда по „ моделу две Немачке“. У том предлогу још увек актуелни шеф немачке дипломатије препоручује да Србија прихвати постојање државе Косово, али да не буде обавезна да је и формално призна.
Габријел је ове „новости“ рекао током посете Приштини, наводећи да би Србија требало да прихвати независност Косова како би ушла у ЕУ, што је изазвало одређене, пре свега негативне, реакције у Србији. Дан раније, Габријел је овај став, како тврде косовски медији, изнео и пред званичнике Србије. Једина реакција тада је стигла од министра спољних послова Србије Ивице Дачића, који је Габријела „подсетио“ да је министар у немачкој Влади која одлази.
Српска премијера Ана Брнабић данас је, реагујући на најновије изјаве немачког дипломате, рекла да је „правно-обавезујући споразум питање које је у искључивој надлежности српских власти“ и негирала да је Габријел донео било какав документ током посете Београду.
Предлог да се питање Косова реши по принципу две Немачке први је јавно предложио 2007. године (бечки преговори) амбасадор Волфганг Ишингер, један од посредничке „тројке“ ЕУ, што је тадашња Влада Србије, коју је водио Војислав Коштуница, одбила уз образложење да „у Резолуцији 1244 нема ниједног слова о независности покрајине, као што нема ни речи о моделу који је 1972. године постојао између две немачке државе“.
„Самим тим, сагласно Резолуцији 1244, то уопште не може бити предмет разговора“, рекао је тадашњи српски премијер. Документ, који раније Ишингер, а сада Гарбијел види као решење, предвиђа формулу којом су се две немачке државе обавезале да развијају добросуседске односе и да се уздржавају од примене силе, те да поштују историјску реалност (насталу после Другог светског рата) и међусобна различита виђења важних политичких питања.
Зашто поново прича о моделу две Немачке за Косово када је Србија већ једном одбацила овај предлог?
Дејан Мировић, професор међународног права са Приштинског универзитета, за Спутњик каже да је последња изјава немачког дипломате збуњујућа, јер се не зна, заправо, да ли је то став немачке Владе или његов лични. У сваком случају, Мировић сматра да је ово недипломатски потез, али и најгора могућа варијанта за решење питања односа Београда и Приштине, која уопште није примењива на наш „случај“.
„Знате зашто овај модел није примењив за нас? Аналогија се у међународном праву не примењује. Немци су један народ, Срби и Албанци нису. Друго, у споразуму који су почетком седамдесетих потписале две Немачке пише да две државе неће ометати једна другу у чланству у међународним организацијама. То значи да Србија треба да допусти без формалног признања да Косово постане члан Уједињених нација. Улазак Косова у УН је горе од било каквог признања, зато што ако оно постане члан УН, тај процес је неповратан. А ако нека власт у Србији некада призна Косово, а оно није члан УН, то увек може да се промени променом власти на изборима и да се, евентуално, признање повуче. Ако Косово уђе у УН, а Србија га не призна, то је горе. Јер Косову није стало да га призна Србија, већ да уђе у УН“, објашњава Мировић.
Мировић подсећа и да је у процесу решавања питања две Немачке део тих преговора био и тадашњи СССР, односно Москва, што по њему значи да би, ако би се ишло овим путем, у тај процес требало да се укључи и Русија. Он додаје и да не разуме зашто се Западу жури да реши проблем Косова, посебно Немачкој, и пита се да ли је то одређени страх да би наредни период могао да иде у корист Београда.
„Мени се чини да иде Београду у корист, јер на Косову је ситуација лоша, миграција је велика, албанске политичке елите су озбиљно сукобљене, привреда не ради. Тако да је не видим ниједан други разлог за журбу, осим чињенице да је ово можда ’златни тренутак‘ за решавање косовског питања“, каже Мировић.
Он је мишљења да Србија не треба било шта исхитрено да потписује, али исто тако упозорава да би уласком у УН Резолуција 1244 престала да важи.