Гостујући у емисији ТВ „Вижн плус“, Еди Рама критиковао је косовске политичаре Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја, упоредивши их са кравом која даје млеко, а онда шутне канту и проспе га.
Ако Тачи и Харадинај дају млеко, шта даје Рама? Маргарин? А кад се већ метафорично изражавамо, те „краве“ са Косова не праве проблеме само Албанцима, већ и Србима.
Са косовске стране, без пратње, краве су прешле у српски део села. Седамнаест крава је у карантину код Бујановца.
Тако је, и тим кравама и Раминим „кравама“ је место у карантину. Али Рамине „краве“ нису у карантину, већ су самопроглашени државници. Наиме, пре десет година Косово је прогласило независност.
Декларацију о независности Косова, коју је образложио премијер Косова Хашим Тачи, подржало је тада свих 109 посланика у парламенту.
Али да ли је Косово стварно прогласило независност? Знам да звучи као глупо питање, али нама свих ових десет година говоре како су независност Косова прогласиле привремене институције у Приштини. Међутим, мало људи зна да аутори Декларације о независности нису биле привремене институције самоуправе на Косову, већ група људи која је себе дефинисала као „демократски изабране лидере народа Косова“. Зашто је ово важно?! Зато што нам показује да су ти људи били свесни да би институционално проглашење независности било кршење међународног права, а пре свега Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Та Резолуција је, иначе, још увек на снази и по њој је Косово наша покрајина. А да би се то заобишло, та група људи је прогласила независност, а не Косово. Зато Међународни суд правде касније није закључио да је то проглашење било нелегално, јер свако индивидуално може да прогласи шта год жели. Може и Рама да прогласи Тачија и Харадинаја за краве, али они то, реално, нису, као што ни Косово није независно. А то су свету након проглашења независности уједињено поручили и грађани Србије.
На једном од највећих скупова икада одржаних у Београду поручено је: Србија је Косово. Грађани Србије окупили су се испред Дома Народне скупштине у знак протеста због једностраног самопроглашења независности јужне српске покрајине Косова и Метохије. Потом су се мирном шетњом упутили према Храму Светог Саве, где је митрополит Амфилохије одржао молебан за спас српског народа. Светске агенције и телевизије попут Си-Ен-Ена процењују да је у Београду на протестном скупу данас било од 150 хиљада до пола милиона људи.
Наравно, дан су обележили и инциденти попут паљења америчке амбасаде, напада на Мекдоналдс и крађе патика, што су поједини домаћи медији вешто спиновали како би умањили значај овог величанственог скупа. Ја сам тада био у Ванкуверу, Канади, али сам такође желео да изразим свој бунт, па сам организовао протест против независности Косова, што су пренели канадски медији.
„Мирни протест у центру Ванкувера привукао је стотине људи, са поруком да Канада не призна сецесију покрајине. Српска заједница у Канади наставља са протестима против независности Косова. Ми преносимо нашу поруку Канади да Канада не би требало да призна нелегално отцепљење Косова од Србије. Говоримо Канади: „Молим вас, немојте признати нелегалну поделу Србије“.
Али Канада је касније признала Косово, као и многе друге државе, пре свега на Западу. Међутим, многе државе нису. Међу онима које су подржали Србију нашле су се највећа држава на свету, Русија, најмногољуднија држава на свету, Кина, па и држава са најбољим паељама на свету, Шпанија. Десет година су нам говорили да су признања неповратна, али онда је једна држава доказала супротно.
Влада Републике Суринам повукла је одлуку о признању Косова и Метохије као независне државе.
Добили смо преседан помоћу којег можемо да радимо на томе да и друге државе повуку признање независности и прихвате праву реалност на терену: Косово је данас окупирана територија, а свакој окупацији дође крај. Запамтимо, нису окупирани само Срби, већ и Албанци, а разлог због којег је Рама, иначе послушник Запада, критиковао Тачија и Харадинаја јесте то што су ова двојица на тренутак помислила да би могли да суверено одлучују о нечему попут Специјалног суда за ратне злочине, а не да само испуњавају задатке НАТО-а. Грађани албанске националности не могу да утичу на дешавања на Косову ништа више него Срби. То није независност ни за кога. Међутим, геополитичке околности се мењају у нашу корист и верујем да долази тренутак када ћемо коначно ослободити наше Косово и Метохију како би сви људи, и Срби и Албанци и Горанци и остали, могли да живе без диктата НАТО-а, у миру и слободи, у међународно признатим оквирима државе Србије.