„Промене које су се догодиле у европским и светским пословима у последњих неколико година нису заобишле ни наше земље. Међутим, увек је постојала спремност да помогнемо једни другима, остала су искрена осећања узајамног пријатељства, поштовања и симпатија“, нагласио је Лавров.
Како је истакао, наши билатерални односи су достигли нови ниво стратешког партнерства, што је потврђено Декларацијом, потписаном након састанка председника Русије и Србије у мају 2013. и од тада се сарадња у свим правцима шири.
„Јача наша међупарламентарна сарадња и, наравно, постоји тесна координација наших министарстава спољних послова… Успешно се реализују заједнички пројекти у области енергетике, саобраћаја и инфраструктуре, као и културне и хуманитарне размене", рекао је Лавров, наводећи да прекосутра почиње његова посета Београду.
Лавров је рекао да данас пред нашим земљама стоје нови задаци.
„Ми се са највећим поштовањем, уважавајући интересе једни других, односимо према нашем стратешком партнерству и штитимо га. Уверен сам да ћемо наставити да га развијемо на добробит наших народа“, подвукао је руски министар.
Лавров је такође истакао да је ова година посебна за Русију и Србију, јер славимо значајан датум — 180. годишњицу од успостављања дипломатских односа. Он је подсетио да је 23. фебруара 1838. године српски кнез Милош Обреновић у својој резиденцији у Крагујевцу примио првог руског конзула Герасима Васиљевича Вашченка, чиме су започети званични односи између наше две земље.
„Овај догађај је постао нова страница у историји, која се и пре тога састојала од више од једног века наших односа, односа два братска народа које спајају заједнички културни, цивилизацијски и духовни корени, православна вера и братство по оружју“, рекао је Лавров.
Према његовим речима, отварање руског конзулата поклопило се и са успостављањем државности, најважнијим периодом за српски народ.
Он је подсетио да је Русија такође пружила снажну подршку „српској браћи и сестрама“ и помогла у томе да се коначно ослободе српске територије.
„Хиљаде руских добровољаца борило се раме уз раме са својом словенском браћом у Српско-турском рату 1876-1877.“, додао је Лавров.
Руски министар је подвукао да су два светска рата, у којима су наши народи претрпели огромне губитке, дали многе примере руско-српског пријатељства, а такође се захвалио Србији и што „чува сећање на страдале војнике Црвене армије, који су у Другом светском рату учествовали у ослобађању Југославије“.
На изложби су представљене копије свих историјских докумената које покривају период од успостављања дипломатских односа 1838. године до посете председника Србије Александра Вучића Москви у децембру 2017. године, али и ранији период.
Могао се видети телеграм српског престолонаследника- регента Александра Карађорђевића цару Николају Другом из октобра 1914. године у коме пише о тешком положају српске војске и којим се обраћа са молбом да Русија пошаље у Србију муницију.
Такође, изложен је и документ из јула исте године у коме цар Николај Други пише Александру Карађорђевићу о спремности Русије да пружи помоћ Србији.
Могле су се видети и најстарије фотографије манастира Дечани из 1903. године, као и многе друге фотографије, преписке, документи и споразуми из претходна скоро два века.
Са своје стране, амбасадор Србије у Русији др Славенко Терзић је истакао да је вишевековна блискост наших народа дубља од заједничких политичких интереса — она, како је истакао, произилази из наших заједничких духовних и цивилизацијских корена.
„Обележавајући јубилеј наших дипломатских односа, не губимо из вида чињеницу да односи две државе и два народа сежу у рани средњи век. Русија је била једина велика сила која је током протеклих векова, не само дипломатски него и на друге начине — бригом о судбини српских цркава и манастира, српских школа, слањем икона, сасуда, књига, одежди и других нужних ствари — помагала борбу Срба за ослобођење и уједињење. И Срби су, с друге стране, дали свој допринос величини и моћи Руске империје — од Светог Саве Крипецког и Пахомија Србина средином 15. века, преко грофа Саве Лукића Владиславића Рагузинског, до бројних познатих српских фамилија које су оставиле дубок траг у историји руског друштва“, рекао је Терзић.
Како је додао, дипломатија царске Русије је све до свог нестанка 1917. године, брижљиво и са дубоким разумевањем пратила збивања у српским земљама.
„Русија је и тада, као и данас, увиђала значај српског фактора за политичку стабилност Југоисточне Европе. Све водеће српске политичке личности друге половине 19. и почетка 20. века сматрале су да без подршке царске Русије, Србија тешко може остварити уједињење српских земаља. Нестанком царске Русије 1917, српски народ је изгубио поузданог историјског савезника. Односи Краљевине СХС (Југославије) и СССР-а (успостављени тек 1940. године), имали су други идеолошки садржај и представљали су, у одређеној мери, дисконтинуитет у односима српског и руског народа“, навео је амбасадор.
Терзић је нагласио да данас живимо у неизвесним временима, у којима проверени и поуздани савезници имају посебан значај.
„Сусрет са нашом заједничком прошлошћу подстиче нас да и данас јачамо и ширимо наше односе, да их обогаћујемо новим садржајима. Ова изложба сведочи и о значају дипломатије и дипломата у међусобним односима. И овога пута видимо драгоцени значај архива — тих ризница нашег историјског памћења“, закључио је српски амбасадор.
Терзић је захвалио Министарству спољних послова Руске Федерације које је припремило ову изложбу, пре свега његовом Историјско-документарном департману и руководствима и сарадницима Архива спољне политике Руске империје и Архива спољне политике Руске Федерације.
Изложби су присуствовали и заменик руског министра спољних послова Александар Грушко, министар за технолошки развој и иновације Ненад Поповић, бројне дипломате и новинари.