Према (про)западној верзији српске и балканске стварности, Русија је крива за све лоше што се у нашем региону догађа. Не само да Русија „спречава напредак на Косову и Метохији“, како гласи званично западњачко објашњење руске дипломатске подршке српским напорима да задржи у свом саставу јужну покрајину, она на Балкану мешетари дестабилизујући државе, организујући државне ударе и вршећи атентате.
Тако је за организацију наводног државног удара у Црној Гори оптужена Русија; за дестабилизацију политичке ситуације у Македонији, такође. А као круна свега, двојица маргиналних политичара, војвођански сепаратиста Ненад Чанак и бивши комунистички функционер са КиМ Азем Власи, оптужили су Русију за убиство Оливера Ивановића.
Руско-српски хуманитарни центар у Нишу такође је на тапету као наводни шпијунски центар и основа за будућу војну базу, иако је безброј пута показано и доказано чему такав центар служи.
Међутим, стварност демантује ове маштарије, јер је само овог месеца због сумње у шпијунажу или друге обавештајне активности ухапшено десетак страних држављана, од којих ниједан не може да буде повезан са руским обавештајним службама, већ напротив, са западним.
Последњи случај био је хапшење америчких држављана који су дроном снимали стару зграду Генералштаба у којој се налазе седишта српских војних обавештајних и контраобавештајних агенција. И тако, амерички дронови лете изнад српских војних објеката, док се легитимни хуманитарни центри, попут нишког, проглашавају за шпијунске станице.
Све игре које се играју су део хибридног, односно асиметричног рата између западних земаља и Русије, каже Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду.
„Пропагандни део је саставни део свега тога, тако да то не треба да чуди. Са друге стране, имали смо прилику да видимо како се према Русији односе западни медији у сличној ситуацији. То је било у Црној Гори, када су српски држављани ухапшени под оптужбом за наводни покушај државног удара. Тада су западни медији потпуно неселективно и некритички преузимали информације и испредали причу о ’руском мешетарењу‘ на Балкану“, каже Пророковић.
На основу тога може се замислити, додаје он, шта би се десило да су руски држављани ухапшени у покушају шпијунаже у Србији.
„Вероватно би била покренута нова фаза пропагандног рата против Русије, а потом би уследили притисци на нашу власт да и она дâ адекватан одговор на то. И све би се то лепо упаковало у нову причу како Србија треба да се удаљи од Русије и како је неопходно да следимо спољну и безбедносну политику ЕУ“, сматра Пророковић.
Све оптужбе за руско мешетарење на Балкану у стилу су „држ'те лопова“, каже војни аналитичар Мирослав Лазански, да би се спиновањем заметнуо траг сопствене активности.
„Да су Руси снимали, цео невладин сектор би се дигао, ’друга Србија‘ би рекла да Руси шпијунирају. Сигурно да би био већи одјек, него што је сада, када су ухваћене Украјинке и Американци“, каже Лазански.
Да су којим случајем руски држављани ухваћени како дроном снимају зграду Генералштаба, западни медији би од тога исконструисали геополитички случај, каже аналитичар Драгомир Анђелковић.
„Тако нешто увек може да уради и група људи за свој рачун, то увек морамо да допустимо, чак и када се ради о западњацима. Али ту врсту објективности велики део креатора наше јавности не би испољили. Одмах би направили теорије завере“, каже Анђелковић.
И он помиње пример наводног покушаја државног удара у Црној Гори, где је, како каже, исконструисана прича о наводној умешаности Русије.
„Можемо само да замислимо каква би прича била измишљена када би се и један Рус нашао у таквој ексцесној ситуацији у Србији, када са друге стране имамо западњаке, многи ствар амортизују и гурају испод тепиха. Да нису били са дроном, већ да су били наоружани митраљезима, и то би се, вероватно, релативизовало“, каже Анђелковић.
Живимо у време двојних стандарда, где духовну климу у Србији често обликују агресори из 1999. године, закључује Анђелковић.