„О решењу за Косово рећи ћу шта мислим крајем априла“, поручио је председник Србије Александар Вучић, приметивши да су идеје које се поново појављују последњих дана — о подели и сличним моделима — неозбиљне, а да Србија треба да иде са озбиљним циљевима.
„Изаћи ћу, јер нисам био кукавица, имаћу храбрости да кажем шта је предлог, али он неће бити: ’Драги Албанци, препуштамо вам све‘, он ће бити компромис. Ако не желе да разговарају о томе, имаћемо замрзнути конфликт“, навео је Вучић.
Безгранично решење
Ако није подела, а није ни признање, шта би могло да буде Вучићево озбиљно решење за Косово?
Не знам какво решење Вучић има и да ли има неко решење у овом тренутку, констатује за Спутњик Миливоје Михаиловић, новинар који се питањем Косова и Метохије дуго бави, али знам да нити подела нити признавање независног Косова, нити било какво постављање нових граница на Балкану неће решити проблем, него ће направити неке нове.
„Сигуран сам да би подела Косова, како год да се изведе, била иницирана некаквим инцидентима које је тешко контролисати. Сигуран сам да би она била настављена инцидентима и у Македонији, и у Црној Гори, врло вероватно у Грчкој, па и у Републици Српској, односно у Босни и Херцеговини“, истиче Михаиловић.
Постоји решење које у овом тренутку делује као највероватније и које једино спречава сукобе и представља инвестицију у мир на Балкану, сугерише даље тај новинар, а то је да се границе уклоне, да се обезбеди потпуна слобода кретања људи, роба и капитала.
„Тај процес ће једино приближити Србе и Албанце и бити почетак дугог, мукотрпног, али вероватно успешног процеса помирења. Све остало, нове границе, нове поделе, било би попуштање сепаратистима, легализација пљачке, отимачине и грубог кршења међународног права“, јасан је Михаиловић.
Балкан једнако Срби и Албанци
Због тога што је Косово протекторат међународне заједнице и процес помирења зависи пре свега од ње, посебно напомиње Михаиловић, па уколико ЕУ и НАТО, који владају Косовом и Метохијом, желе искрено да регион живи у миру, они ће се потрудити да успоставе једнаке цивилизацијске норме живота у читавом овом региону.
„Питање је да ли је то модел уласка у ЕУ и понашање према европским правилима или то подразумева да се сачека мало са тим, али у сваком случају, треба увести потпуно јасне сарадње полиција, потпуно јасне сарадње безбедносних служби, како би се мир очувао и обезбедио и кренуо тај дуго очекивани процес помирења Срба и Албанаца. Од тог националног питања, питања решавања националног питања Срба и националног питања Албанаца, зависи будућност читавог Балкана“, указује Михаиловић.
Свакако, може ли, уколико Албанци одбију, Србија издржати притисак да задржи замрзнути конфликт?
„Питање је да ли ми сад имамо конфликт да би био замрзнут. Конфликт се решава пресецањем, неким међународним конференцијама, мењањем граница, али то не решава проблем. Или се решава на други начин — стрпљењем, дугорочним преговорима, решавањем питање по питање и то је једини начин. Не мислим да ми можемо било каквим пресецањем да обезбедимо трајни мир“, тврди Михаиловић.
Добра сарадња људи који воде Албанце и људи који воде Србе, према његовом мишљењу, могла би да доведе до такве врсте решења тога.
Лидери држе и ватру и воду
„Ако политичари желе да немамо конфликте у будућности, ми их нећемо имати. Никакав проблем није да Албанац у Приштини мисли да живи у Републици Косово или да ја мислим одавде да је Косово у саставу Србије, ако живимо у миру. Врло ћемо се лако договарати око бизниса и око свега тога, а политички циљеви нека остану сваки код свакога“, резонује Михаиловић.
Пројекат Косова је врло сродан са пројектом Велике Албаније, односно стварањем велике етничке државе Албанаца на Балкану, па Михаиловић сматра да би то, по домино ефекту, изазвало стварање етничке државе Срба, а потом велике проблеме и конфликте.
„Мислим да нико у свету, поготову велике силе које ће се на крају питати око тога шта ће на крају крајева да се ради на Балкану, нису спремне да улазе у такву врсту ризика“, упозорава Михаиловић.