„Током последњих 20 година, проблеми у вези с Русима у балтичким земљама били су изван пажње европских организација. У сваком случају, на то су успешно затварали очи“, рекао је током састанка Толстој.
Он је додао да је недопустиво штитити права, на пример, само Мађара, и не обраћати пажњу на 15 милиона Руса који ће имати штете од усвајања украјинског закона о образовању. „Желим да подсетим да се и грађански рат у Украјини разгорео управо због питања о језику“, додао је Толстој.
Занијер је саопштио да је крајње узнемирен због овог закона и упутио писма Министарству образовања Украјине и Државну телевизијску компанију, јер је таква политика одузела националним мањинама могућност да имају чак и посебне програме на својим матерњим језицима.
„Јуче сам био у Стразбуру и разговарао о тим питањима у Савету Европе, укључујући и Венецијанску комисију. Обећали су ми подршку и знам да ће и Савет Европе и Венецијанска комисија и даље радити на овим питањима“, навео је Занијер.
Врховни комесар се дотакао и теме нарушавања права националних мањина у балтичким земљама. Он је навео да је забринут због дискриминисања руског језика у летонским законима, као и у закону о учесницима у Другом светском рату који у ту категорију убраја и чланове летонског СС легиона.
„На срећу, врховни комесар одлично разуме да у усвајању закона о образовању у Украјини постоји политичка подлога, и да је она важнија од свега осталог. Према Занијеровим речима, током његове посете Украјини покушали су да му објасне разлоге за усвајање овог закона: наводно Русија води рат против Украјине, а Руси у Украјини морају да науче језик да би доказали да су Украјинци. Због чега би Руси морали да доказују да су Украјинци није сасвим јасно. Већ сама ова тврдња је дискриминаторна према једној трећини украјинског друштва“, рекао је Толстој.