Портпарол Беле куће Сара Сандерс оптужила је Москву и Дамаск за напад на становнике Источне Гуте и позвала је „Русију и њене партнере да испуне своје обавезе о зони деескалације, посебно у Источној Гути“.
Војни стручњак Игор Коротченко за Спутњик објашњава да су дешавања у Источној Гути последица деловања читавог низа западних држава које посредно подржавају међународне терористе, а све са циљем да се у оквирима УН поново оптуже Русија и сиријски председник Башар ел Асад за наводно нарушавање норми хуманитарног права и многобројне цивилне жртве.
„То је наставак политике демонизације Русије од стране САД и њихових присталица. Смисао руског предлога да се одржи отворена седница Савета безбедности о стању у Сирији и конкретно у Источној Гути, лежи у томе да би Русија и друге државе могле наглас, и то пред представницима светских медија, рећи све оно што се заиста дешава на терену. Поента је да се пред очима и ушима светске заједнице изнесе све како не би било могућности да неки медији опет праве слику о дешавањима на терену онако како то Америци одговара и у циљу оптуживања Русије и Башара ел Асада“, напомиње Коротченко.
Сличног става је и аналитичар из Москве Араик Степањан који подсећа да су из Западне Гуте били извршени ракетни удари на Дамаск, што је резултирало великим бројем цивилних жртава.
„Зато је сиријска војска била принуђена да изведе војну операцију како би целу територију одбранила и заштитила од терориста. Наравно, Американцима се то не свиђа. Видимо да су све терористичке акције у Сирији спроведене некако синхронизовано, координисано и заиста делује да неко ’потеже конце‘ из једног центра. Највероватније, као и увек, иза свега тога стоје Сједињене Државе, јер виде да Русија интензивно ради у Сирији и да ће уз руску помоћ терористи бити неутралисани у Гути. Зато сада Американци упућују различите оптужбе на рачун Москве, како би направили информациону конфузију и прикрили трагове“, примећује Степањан.
Немања Старовић, историчар и добар познавалац прилика на Блиском истоку, за Спутњик каже да дешавања у Источној Гути представљају трагедију с обзиром на велике патње цивила на том подручју. У том предграђу сиријске престонице, додаје он, пре рата живело је два милиона људи, док их је данас тамо мање од пола милиона, а то подручје контролишу побуњеници подељени у више различитих фракција.
„Велики део одговорности за ову ескалацију сносе побуњеници, који, упркос томе што је рат за њих изгубљен, а њихов циљ апсолутно недостижан, више од годину дана одбијају да прихвате понуду власти у Дамаску која се односи на успостављања зоне деескалације, прекид непријатељстава и делимичну амнестију. Уместо тога они настављају борбу која је осуђена на пропаст и у заробљеништву држе више од 400.000 цивила. Акција коју спроводе власти у Дамаску јесте с једне стране разумљива, јер сада када се рат у Сирији ближи крају, владајући режим не може да дозволи опстанак енклаве коју контролишу побуњеници и озбиљне претње које се из ње у упућује према Дамаску“, напомиње Старовић.
Како каже, оно што се тренутно одвија широм Сирије јесте решавање трећег великог питања које је сиријски грађански рат отворио.
„Прво питање било је опстанак режима Башара ел Асада које је решено након септембра 2015. године и руске војне интервенције у Сирији. Друго важно питање било је питање ДАЕШ-а, које је такође разрешено његовим скоро потпуним уништењем, барем у смислу територијалне контроле. Управо се решава последње питање — питање сиријских Курда, односно њихове евентуалне аутономије на северу те државе.“
У склопу свега тога, објашњава Старовић, сада имамо једну фазу ескалације на три различите стране — на подручју округа Африна, Дејр ел Зора и у Источној Гути.
„У том смислу оптужбе које стижу из САД као и увек садрже велику дозу лицемерја, јер се конфликт на подручју Источне Гуте не може посматрати издвојено у односу на ситуацију у читавој Сирији.“
Подсећања ради, портпарол руског председника Дмитриј Песков одговорио је на оптужбе из Вашингтона речима да Русија и Иран нису одговорни за ситуацију у Источној Гути, већ они који подржавају терористе.