Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је ових дана током посете Београду био недвосмилен у томе да Москва неће немо посматрати евентуално укључење Вашингтона у дијалог Београда и Приштине.
„Саслушажемо мишљење Србије. Ако у дијалог буду позване Сједињене Америчке Државе и ако Србија позове Русију, нећемо остати по страни“, рекао је министар инострaних послова Руске Федерације после састанка са српским председником Александром Вучићем. Приметио је, уз то, да Европска унија мора да предузме додатне кораке како би оправдала поверење које јој је дато посредовањем у дијалогу.
Шта би та спремност Русије да се укључи у решавање питања Косова и Метохије могла да донесе и какви су сценарији могући?
Некадашњи дипломата Зоран Миливојевић за Спутњик каже да су у том случају могуће три варијанте. Прва је да се прошири садашњи формат са ЕУ као посредником.
Друга варијанта може да се прочита из изјаве Лаврова да је Резолуција 1244 и даље на снази и да се питање Косова и Метохије не може решити мимо УН. То, по оцени Миливојевића, шаље поруку да би цео процес могао да се врати у УН и да се тамо решава онако како то налажу процедуре и поступци у УН.
Трећа могућност је да се због новог формата организује нека посебна конференција на којој би учествовале велике силе, где би ЕУ и даље била посредник, каже некадашњи дипломата са дугогодишњим искуством у том послу.
Како год да буде, оно што је кључно, истиче Миливојевић, јесте то што је Русија ставила до знања да њена реакција неће изостати, као и да Србија може да рачуна на њену пуну подршку. Такође и то да Русија сматра да је за решавање питања Косова и Метохије надлежно међународно право, а да је Резолуција 1244 и даље на снази. То, како је закључио, практично значи да Москва има намеру да брани и српске интересе.
На питање која је најреалнија од могуће три опције, Миливојевић сматра да је то наставак дијалога како је и почео, под окриљем ЕУ, у том проширеном формату.
Он то објашњава оценом да би међународна конференција подразумевала и нешто шири контекст јер је, сматра, немогуће да се она организује само за питање Косова и Метохије, а да се не дотакне и других проблема на Балкану.
„Ту би онда било постављено и питање БиХ, спорна гранична питања и свашта још, тако да ми је организовање међународне конференције мање реална опција“, каже Миливојевић.
Реалније је, сматра, да се то одвија како је и почело, са укључењем великих сила, и да се имају у виду ставови Србије и међународно право и оно због чега је ова тема важна за Србију и њен процес интеграција у ЕУ. И да се, како напомиње, то питање реши неким споразумом који би Србији омогућавао да настави процес евроинтеграција и да се истовремено питање нормализације односа Београда и Приштине реши на дугорочан начин.
А да ли ће за ЕУ бити прихватљиво решење ширења формата Бриселског дијалога? Миливојевић је мишљења да ће Брисел ту бити у другом плану ако велике силе одлуче да то питање тако решавају.
„Брисел би следио договор великих сила ако би он био релевантан за коначно решење“, каже некадашњи дипломата.
На питање зашто сматра да је мање изводљиво враћање тог процеса у Уједињене нације, Миливојевић објашњава да је бриселски дијалог већ у поодмаклој фази. У дијалогу о нормализацији односа Београда и Приштине, под посредовањем ЕУ, већ су, како напомиње, постигнути неки значајни кораци.
„Вероватно би западни центри моћи били против тога да се процес потпуно врати у УН и покрене отпочетка. Али оно што је сигурно јесте да се тај процес не може завршити без УН“, истиче Миливојевић.
„Све док је Резолуција 1244 УН на снази, није могуће коначно решити статус Косова и Метохије. И на крају тог процеса, ако се постигне договор између две стране, онда ће Савет безбедности УН морати да одлучи о Резолуцији 1244 на основу новог договора“, указује саговорник Спутњика.