Сви су очекивали злато. Све очи су биле упрте у њих. Знали су да су најбољи, али требало је то показати на терену. А тада је најтеже. МОК им је одузео заставу, одузео химну, али није могао да им узме срце. Није могао да им узме инат. И кад није личило на то, кад је минут делио Немце од величанственог успеха… И кад се јурио „златни гол“, а већина навијача није ни дисала… Екипа Олега Знарока је урадило оно што раде шампиони. Што их разликује од осталих. И исписала нову историју руског хокеја. Прво су изједначили, а потом, после десет минута у продужецима, нашли начин да постигну „златни гол“. За 4:3. За огромно славље широм Русије! За уживање. Први пут после распада СССР-а, златна медаља је засијала на грудима руских хокејаша.