Радиоактивни отпад у Србији: Како и где са њим?

По Закону о заштити од зрачења и нуклеарној безбедности, донетом 2009. године, рок за изградњу коначног одлагалишта радиоактивног отпада у Србији је 10 година од доношења закона. Тај рок истиче наредне, 2019. године. Ако се овај проблем не реши, нема уласка у Европску унију.
Sputnik

„Бројни проблеми око смештаја и чувања радиоактивног отпада у Србији, укључујући проблем релативно велике количине неадекватно ускладиштеног отпада на локацији ’Винча‘, захтевају да се о овоме детаљно обавесте надлежни државни органи и јавност Србије“, упозорава др Илија Плећаш, научни саветник и председник Надзорног одбора Јавног предузећа Нуклеарни објекти Србије истичући да је циљ писања монографије „Радиоактивни отпад у Србији: како и где са њим?“ био да упозори Владу Србије и ширу јавност да се мора хитно приступити решавању проблема са радиоактивним материјалом, али и да у нашој земљи постоји памет која то може да реализује.

Књига даје идејно решење базирано на светским искуствима али и на домаћим научним и стручним радовима. Циљ књиге је да се актуелизује потреба и законска обавеза да се нађе трајно решење проблема радиоактивног отпада у Србији.

Ради се о обавези државе Србије према садашњој и будућим генерацијама њених становника на основу прихваћених међународних обавеза и конвенција, и у складу са одговарајућом регулативом ЕУ. Док год се овај проблем не реши, стање радијационе и нуклеарне сигурности и безбедности у земљи биће неповољно.

У књизи се даје детаљан опис тренутног стања таквог отпада на локацији „Винча“ и излаже се концепт одлагалишта на изабраној безбедној локацији, на коју би се трајно преместио сав постојећи отпад.

У данашњој емисији „Енергија Спутњика“ од 21 сат Јелица Путниковић о овој теми разговара са аутором, др Илијом Плећашом, и рецензентом, проф. др Миодрагом Месаровићем, редовним чланом Академије инжењерских наука Србије. 

Коментар