Уместо миру, сарадњи и спорту, Олимпијске игре директно служе геополитичким циљевима великих играча. Томе у прилог иде кампања која је вођена против Русије и руских спортиста уочи Олимпијаде у Пјонгчангу. Пошто се испоставило да Американци нису у стању да „надиграју“ Русију у Сирији и Украјини, они су почели да јој се свете тамо где могу. Резултат такве политике је забрана руским спортистима да наступају под заставом и химном своје земље, а званичницима руског Министарства спорта да присуствују такмичењу у Јужној Кореји.
Руска химна се, упркос забранама, ипак чула у Јужној Кореји — руски хокејаши и навијачи отпевали су је током церемоније доделе медаља, након што су, после 26 година, победом над Немачком, освојили златну олимпијску медаљу.
Међутим, у стилу хладноратовске реторике, амерички медији су руске хокејаше назвали „тимом без земље“.
„То показује да америчке власти и медији које они контролишу не одустају од покушаја да дискредитују Русију и руски спорт. Они су се просто заиграли, али ја морам да им поручим да такве инсинуације не пролазе — људима је јасно да је то победа Русије. Нама је било забрањено да наступамо под нашом заставом и химном на тој Олимпијади, али наши спортисти нису представљали само себе, већ и нашу земљу. Честитам Русији и руским хокејашима на тој фантастичној победи! Остаје жал што на затварању Игара нису прошли са руском заставом, али они су показали целом свету да је Русија земља на коју се мора рачунати“, истакао је руски политиколог Александар Гусев.
Чудо на леду
Хокеј на леду је већ деценијама важан хладноратовски спорт, где Руси редовно показују своју доминацију.
Руси, односно Совјети, били су убедљиво најуспешнији национални тим у историји савременог спорта. Од дебитантског наступа на Светском првенству 1954. године, па све до распада СССР-а 1991. године, Црвена машина (како још називају хокејашку репрезентацију СССР-а) учествовала је на укупно 34 светска првенства и на девет олимпијских турнира. Совјети су били једини тим који је на свим такмичењима на којима је учествовао освајао медаље, укључујући и 22 титуле првака света и седам златних олимпијских медаља. Такав спортски низ успеха никада није поновила ниједна национална репрезентација у било ком спорту.
Само два пута Совјети нису освојили злато на Играма — 1960. и 1980. године.
„Чудо на леду“, односно неочекивана победа Сједињених Држава над деценијама непораженим Совјетима, на Зимским олимпијским играма, 1980. године, у америчком граду Лејк Плесиду и данас се сматра једном од најневероватнијих догађаја у историји спорта.
Игре су одржане непосредно након што је Совјетски Савез послао трупе у Авганистан, па је због тога, као и због других много дубљих разлога, историјски полуфинални меч две суперсиле прошао у веома напетој атмосфери.
Наиме, тадашња америчка селекција, састављена од студената надиграла је репрезентацију СССР-а, за коју и данас многи тврде да је најбољи хокејашки тим свих времена. Утакмица је завршена резултатом 4:3 у корист домаћина.
Капитен америчке репрезентације Мајк Ерузионе је убрзо после тога, у својим раним двадесетим годинама, напустио активно играње хокеја сматрајући да након тога више никад неће освојити ништа тако значајно и да се такав успех не може надмашити.
За Американце је та победа била много више од игре и од олимпијског злата. Тај догађај је подигао патриотски талас широм земље. Експерти кажу да су за Американце тада постојала само три значајна догађаја — убиство Џона Кенедија, слетање Американаца на месец и победа над СССР-ом у Лејк Плесиду.
У Америци победу над репрезентацијом СССР-а и данас називају једним од највећих догађаја 20. века.
После меча, стотине хиљада Американаца су изашле на улице са заставама у рукама, певајући националну химну. Први пут су грађани САД, после дуго времена, осетили тај понос.
Олимпијске игре у Лејк Плесиду су одржане у јеку кризе која је захватила САД — земљу су потресали политички скандали, беснела је инфлација, народ је губио поверење у председника и постајао је све незадовољнији. Такође, ни спољној политици није ишло све по лоју — револуција у Ирану и талачка криза, улазак совјетских трупа у Авганистан и нови круг Хладног рата.
Ипак, после тог пораза совјетска Црвена машина је наставила да „меље“ све пред собом. Статистике говоре да је совејтска репрезентација званично одиграла 914 утакмица и остварила учинак од чак 738 победа, 65 утакмица је завршено нерешено, а поражени су у 110 утакмица.
Руски хокејаши су последњи пут освојили златну медаљу 1992. године на ОИ у Албертвилу, у Француској. Међутим, ни тада, као ни сада, Русија није освојила злато под именом своје државе, већ су наступили као Заједница независних држава.
После Албертвила Русија је била финалиста само још 1998. године када су ОИ организоване у Нагану и када је поражена од Чешке, што је овој селекцији прво и једино златно одличје до сада. И коначно, после две деценије чекања руска репрезентација је поново заиграла у финалу Олимпијских игара и поново се окитила најсјајнијим олимпијским одличјем.