Федерација БиХ поседује огромну количину наоружања

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је актуелно Председништво БиХ променило одлуку о уништавању дела наоружања у Федерацији БиХ, тако да у том ентитету тренутно, између осталог, постоји и више од сто хаубица које у свако време могу да буду употребљене.
Sputnik
Додик: Зашто смо купили пушке и зашто ћемо их тек куповати

„Председништво БиХ је 2015. године променило ранију донесену одлуку у вези са програмом ’Опреми и обучи‘ о уништавању значајне количине наоружања и војне опреме у ФБиХ и новом одлуком изузело од уништења дио наоружања“, рекао је Додик новинарима у Источном Сарајеву.

Он је истакао да су све подвале које се чине са причама о паравојсци и „страшном наоружавању“ полиције Републике Српске у функцији да се сакрије огромна количина оружја коју поседује ФБиХ.

„Представници Савеза за промене, ојачавајући босанску линију и издајнички се односећи према Републици Српској, донели су одлуку да се не уништи оружје из програма ’Опреми и обучи‘ у ФБиХ“, навео је Додик.

Он је подсетио да је одлука о уништавању тог наоружања донесена 2010. године када је члан Председништва био Небојша Радмановић, а председавајући Харис Силајџић.

Тадашњом одлуком, појаснио је Додик, више од 30.000 пушака, 105 хаубица и другог оружја некадашње тзв. Армије БиХ требало је да буде уништено.

Чега се то плаше Бошњаци и Енглези: Ево зашто Српска купује 2.500 пушака

„Силајџић је потписао ту одлуку. Касније је тадашњи министар одбране БиХ Селмо Цикотић направио извршно решење и дао налог да се све уништи. Уништена је одређена количина пушака, а није уништена ниједна хаубица“, истакао је Додик.

Председник Додик је напоменуо да постоје документи у којима се види да је члан Председништва БиХ Младен Иванић пропустио да спречи доношење одлуке о изузимању од уништења наоружања.

„То је једна неодговорна одлука и о томе треба да причамо. Сада негде у ФБиХ постоји сто и нешто хаубица које су спремне и могу да буду употребљене за ’не дај боже‘“, упозорио је председник Републике Српске.

 

Коментар