Неколико дана пред изборе у Италији, оптужбе на рачун Русије делују чудно, јер оно што се заправо дешава јесте директно мешање ЕУ у унутрашња питања државе-чланице. Али италијански медији се више брину због „лажних вести“ из Русије, него наступа и изјава високих представника ЕУ који реално могу да утичу на исход избора.
Наиме, председник Евопске комисије Жан Клод Јункер недавно је саопштио новинарима да је „почетак марта веома важан за ЕУ због референдума у Немачкој и избора у Италији“. Јункер је додао да га више брине резултат избора у Италији, јер постоји могућност да дође до формирања привремене владе.
Јункерoве речи показују да чланице ЕУ нису схватиле поуку „брегзита“. Што више власти ЕУ покушавају да утичу на мишљење становника одређених држава, то ће се грађани више противити. Надајмо се да се ће ствар овде завршити, јер се циљеви и потребе технократске елите ЕУ не подударају са интересима Италијана. Становници Италије су то схватили још за време владе Марија Монтија у периоду 2011–2013. и потом Енрика Летија 201–2014. године. Тада су главна постигнућа ових влада била укупни пад италијанске економије, погрешни кораци у области социјалне политике, пад прихода од производње артикала са ознаком „Made in Italy“, општа криза у грађевинарству и трагична последица самоубиства десетине италијанских предузетника.
Могуће је да је Јункер желео да предвиди резултате избора: ако победник не скупи довољан број гласова за формирање владе, онда ће неке друге државе чланице ЕУ покушати да утичу на Италију да ипак пристане на формирање коалиционе владе, која ће опет економију државе одвести у пропаст.
Јункер се паметно досетио да на неколико сати окупи све битне чиниоце италијанске политике, који су пак негативно оценили његове изјаве. Једини италијански политичар који није говорио на ову тему је председник Серђо Матарела. Што је потпуни апсурд, јер је заправо председник гарант устава и баш је Матарела тај који би требало да тражи објашњење од Јункера. Али то је управо оно што фали Италији, ауторитетни шеф државе, којег заиста брине судбина државе и уме да одреагује када се било ко са стране меша у унутрашње послове Италије.
Немачкој је било потребно неколико месеци да формира нову владу и током целог тог процеса нико се није осмелио наглас да каже да би одсуство владе ослабило Европу. У Италији је потпуно другачија ситуација, посебно имајући у виду резултате анкета који показују да партије евроскептика бележе боље резултате.
Ко зна, да Европа има другачије фундаменталне вредности, била би вероватно много јачи играч на светској сцени… али ова данашња ЕУ којом објективно управљају две-три државе само води ка општем порасту евроскептицизма.