Драгана Митровић, професор Факултета политичких наука у Београду, за Спутњик каже да је на овакав потез Пјонгјанга утицао низ фактора, а пре свега велики притисак који је извршен на севернокорејски режим изузетно оштрим, суровим санкцијама које су најдиректније почеле да погађају Северну Кореју.
„Северна Кореја одувек жели да потпише мировни уговор са САД, а ту је и спремност Ким Џонг Уна да вуче неке радикалне потезе и тражи радикална решења, будући да он сматра да је преговарачки улог Северне Кореје огроман јер је она постала нуклеарна сила. Свестан да је садашња позиција неодржива економски, политички и безбедносно, лидер Северне Кореје жели темељно и трајно решење. Сви ови фактори, укључујући и отвореност Јужне Кореје и њену дипломатску предузимљивост, затим држање САД, као и улога Кине која је чак на неколико недеља током јануара пресекла испоруке нафте Северној Кореји, утицали су да се дође до овакве позиције, односно наговештаја да би ствари могле да крену једним добрим, охрабрујућим током“, оцењује професорка Митровић.
Она додаје да не можемо са сигурношћу рећи да ли ће пружена рука Пјонгјанга бити довољна да Вашингтон седне за преговарачки сто, али напомиње да је јасно да је администрацији председника Трампа неопходан један велики спољнополитички успех попут кретања ка трајном решењу проблема севернокорејског нуклеарног програма.
„Међутим, понашање такозване ’дубоке државе‘ и произвођача оружја који су изузетно профитирали од продаје разних антиракетних и других система околним државама, почев од Јапана, Јужне Кореје и тако даље, фактори су који делују унутар политичког система САД и и те како утичу на неке одлуке администрације, односно Стејт департмента. Видећемо колико ће ту моћи да одигра улогу сам председник Трамп и његов кабинет, а колико ови други фактори који утичу на формирање америчке спољне политике. У сваком случају, уколико Вашингтон буде инсистирао да се Северна Кореја најпре једнострано одрекне свог нуклеарног програма да би тек онда могли да седну за преговарачки сто, то ће значити да они не желе да прихвате ову прилику“, примећује наша саговорница.
Према мишљењу Владимира Сведенцова, експерта Руског института за стратешка истраживања, изјава Ким Џонг Уна сведочи да је прва фаза преговора са Јужном Корејом прошла успешно.
„Међукорејски дијалог се наставља, без обзира на све препреке, укључујући и САД, и то не само захваљујући напорима лидера Северне Кореје, већ и уз свесрдну помоћ и ангажман јужнокорејског председника. Ипак, много зависи од тога да ли ће се Мун Џае Ин договорити са САД и одложити заједничке војне вежбе које би требало да се одрже у априлу. Мислим да је то један од кључних услова за успешно одржавање међукорејског дијалога“, сматра Сведенцов.
Међутим, политиколог Ирина Ланцова са Санктпетербуршког државног универзитета је скептична према обећањима Пјонгјанга јер верује да би пуштање нуклеарне електране у Јонбену могло да доведе до ескалације конфронтација на Корејском полуострву.
„Председник Јужне Кореје се доста либерално односи према Северној Кореји, али пуштање у рад нуклеарног реактора може представљати велики корак уназад јер САД не би могле да не реагују. Како сада ствари стоје, биће уведене санкције Северној Кореји, то се сада разматра, а биће и оштре реторике са обе стране, што успорава нормализацију ситуације на Корејском полуострву. Ово није први пут да Северна Кореја иде с једне стране на зближавање, а са друге чини кораке који провоцирају даљи развој конфликта, па је потпуно јасно да у оквиру нормализације односа Северна Кореја ипак жели да покаже да нема намеру да се одрекне свог нуклеарног програма“, категорична је Ленцова.
Професорка Драгана Митровић, међутим, напомиње да треба имати у виду да Ким Џонг Ун ипак не доноси одлуке сасвим сам.
„Полуге власти које се налазе код војног врха Северне Кореје су такође веома моћне, и биће потребно да се сви они сложе како би се Пјонгјанг заиста окренуо мирном начину решавања проблема на Корејском полуострву. И раније смо већ имали прилике да се севернокорејски лидери обавежу на нешто, па да касније од тога одустану, али ово је свакако изузетно охрабрујући корак, и треба сачекати самит двеју Кореја, након чега ћемо моћи да видимо куда заиста воде ове обећавајуће вести које долазе из Сеула“, закључује професорка Митровић.