Српска православна црква мења име?

Званичан назив Српске цркве убудуће ће бити „Српска православна црква — Пећка патријаршија“, а процедура избора патријарха биће поједностављена и он ће се бирати тајним гласањем, уз обавезну двотрећинску већину владика. То су најважније новине предвиђене предлогом новог устава СПЦ, пишу „Новости“.
Sputnik

Важна новина је и то да ће се изабрани кандидат за црквеног поглавара звати архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српских и поморских земаља, наводи београдски лист, који је имао увид у текст устава.

Према предлогу новог устава СПЦ, постојећих 13 епархија постаће митрополије, а нови устав највероватније ће бити усвојен на заседању највишег црквеног тела Светог архијерејског сабора, средином маја.

Надреално: Нови закон у Црној Гори досад најнижи удар на СПЦ

Рад на предлогу почет је још 2012. године, формирањем комисије за ревизију постојећег устава, на чијем је челу био митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Овако уобличен текст постаће први целовити устав Српске цркве још од 1931. године, напомиње београдски дневник.

Неименовани саговорник из Патријаршије за „Новости“ каже да је постојећи устав у многим својим деловима био застарео и готово непримењив, а да је последња његова већа ревизија урађена 1947. године.

Промене у званичном називу Српске цркве објашњавају се жељом да се ојача веза са њеним историјским средиштем у Пећкој патријаршији, али и с Косовом и Метохијом као најважнијом делом њене јурисдикције.

Најважније промене у уставу тичу се процедуре избора поглавара, при чему се напушта досадашња пракса „апостолског жреба“ — насумичног избора једне од три коверте са именима кандидата.

Нацрт новог устава сугерише да се нови поглавар бира у Пећкој патријаршији, а као алтернатива места предвиђена су црквена седишта у Београду или у Сремским Карловцима.

Нови устав СПЦ, према његовој радној верзији, спроводи у дело и стару идеју поделе Архиепископије београдско-карловачке, па ће у престоници тако бити основане две нове епархије: Вождовачко-винчанска, са седиштем на Вождовцу, и Земунско-новобеоградска, чији ће владика седети на Новом Београду, наводе „Новости“.

 

Танјуг

Коментар