У Москви, међутим, уверавају да намера „Гаспрома“ да раскине уговоре са Украјином за сада не представља претњу по испоруке природног гаса Европи.
Руски министар енергетике Александар Новак је рекао потпредседнику Европске комисије Марошу Шефчовичу да није угрожен пренос гаса све док „Гаспром“ и „Нафтогас“ у потпуности не раскину споразум.
Руска енергетска компанија је била принуђена да у стокхолмској арбитражи започне процедуру раскида свих уговора са украјинским „Нафтогасом“ за испоруке и транзит гаса, након што је Арбитражни суд у Стокхолму нарушио интересе „Гаспрома“ и донео пресуду по којој руска компанија треба да исплати украјинској фирми 2,56 милијарди долара компензације, јер није испоручила договорене количине гаса за транзит. Судије су своју одлуку аргументовале наглим погоршањем украјинске економије, док се Руси категорички противе томе да се преко њихове грбаче решавају економски проблеми Украјине.
Иначе, из „Гаспрома“ је саопштено да је „Нафтогасу“ враћена уплата за мартовске испоруке гаса и да оне неће бити ни реализоване због недоследности у анексу споразума са постојећим уговором.
Кијев је већ оптужио „Гаспром“ за непоштовање уговора, а одлуку „Гаспрома“ о раскиду договора назива „гасном уценом“.
Подсећања ради, Украјинци су престали да купују гас директно од Руса још у новембру 2015. године, па су из складишта „вукли“ само гориво купљено реверсом из Европе.
Украјински председник Петро Порошенко тврди да „Гаспром“ нема право да једнострано раскине уговор са његовом земљом, иако је недавно ликовао, причајући о томе како Украјина 2018. годину почиње „енергетски независна“ и како се земља „скинула са гасне удице Гаспрома“.
Та „независност“ довела је до тога да Кијев купује гас у Европи по цени четири пута већој од „Гаспромове“, а због мањка руског гаса украјинске власти су биле затвориле вртиће, школе и факултете, пребациле електране са гаса на нафту и купиле додатне количине гаса од Пољске.
Украјинци се масовно жале да се смрзавају у својим кућама и да то многима, посебно старима и деци, нарушава здравље.
По свему судећи, цену (енергетске) „независности“ Украјине плаћају њени грађани. Неки западни медији пишу да је у последње четири године гас за украјинске потрошаче поскупео у просеку за 6,5 пута.
Кијев већ годинама користи своју улогу транзитне земље како би креирао тензију и појачао конфронтацију са Русијом, сматра руски аналитичар Александар Дудчак.
Он подсећа да уговор о снабдевању Украјине и транзиту руског гаса кроз територију те земље истиче 2019. године, а истовремено оцењује и да су потези украјинске стране довели до тога да ревизија уговора започне много раније.
Руски правници и експерти из области енергетике нису могли да кажу када ће Арбитражни суд у Стокхолму разматрати нови предмет, али сматрају да су мере руске компаније логичне и легитимне.
Неки експерти не верују да ће доћи до дефинитивног „развода“ Русије и Украјине по овом питању, док други наводе да чак и ако се то деси да то неће угрозити испоруке руског гаса у Европу, јер Русија сада има алтернативне руте.
Они сматрају да Европи не може да се понови 2006. и 2009. година, када су се у неким земљама људи буквално смрзавали јер су Украјинци заврнули „славине“, па руски гас није до њих стизао. Сада ће криза бити избегнута, јер је у међувремену изграђен гасовод „Северни ток 1“, а такође „раде“ и гасоводи „Јамал Европа“ кроз Белорусију и Пољску и „Плави ток“, преко којег гас иде у Турску.
Сматра се да и би актуелна ситуација могла да подстакне ЕУ да убрза доношење одлука о изградњи нових гасовода — „Северни ток 2“ и „Турски ток“, чиме би проблем са Украјином као непоузданим транзитером било заувек решено.
„Чини ми се да је, дугорочно посматрано, ово прилично правилан потез Русије, јер је још пре 15-20 година постало јасно какав је Украјина транзитер. Ти вечни ’гасни ратови‘ приморали су Русију да тражи алтернативна решења, тј. друге путеве транзита руског гаса до Европе. После изградње ’Турског тока‘ турски хаб ће моћи да подмири европске потрошаче. Ми сада видимо да се Бугарска и све друге земље боре за право да учествују у дистрибуцији тог гаса“, каже за Спутњик руски експерт Агван Микајељан, оцењујући истовремено да је ово сада добра прилика да се прекине уговор са земљом која чини све само да напакости Русији.
Он истиче да ће укупни капацитет гасовода „Северни ток 1“, „Северни ток 2“ и „Турски ток“ бити за око 1,5 пут већи од оних који сада иду кроз Украјину.
„Дошло је време да се Европа навикне на апсолутну доминацију Немачке, укључујући и ону у енергетској сфери“, закључио је Микајељан.