Они заговарају теорију да ће после уједињења две Кореје, уз то нуклеарне државе, од суседа узети територије које сматрају својим, пре свега планину Пектусан у Кини и део руског Приморја. Руски стручњаци уверавају да такав сценарио није могућ, али сматрају да то треба имати на уму.
Ради се о томе да Јужна, као и Северна Кореја, сматрају цело Корејско полуострво својом територијом, а спорна територија — острво Ноктундо, налази се на граници Северне Кореје и Русије у Приморском крају.
Та територија је четири века припадала корејској династији Џосон, али је потписивањем Пекиншког споразума 1860. године између Русије и Кине предата Русији. Земља је у то време била вазал Кине и зато је Русија решила да договор о граници потпише директно са Кином.
Кореја у тај договор није била укључена, а о њему је сазнала пост фактум. Међутим, 1990. године Северна Кореја, која контролише северну границу, склопила је договор са Совјетским Савезом, чиме је фактички територију острва Ноктундо, површине 32 квадратна километра, признала совјетском. Јужна Кореја ни тај договор није признала и наставила је да ту територију сматра својом.
Руско-корејска граница, дужине 39,4 километара (укључујући 17,3 километара речне и 22,1 километар морске границе) најкраћи је део државне границе Руске Федерације.
Ипак, треба напоменути да острво Ноктундо као такво више и не постоји — одмах после потписивања Пекиншког споразума острво се природно због израњања велике количине песка, сјединило са левом тј. руском обалом реке Туман.
Аналитичари сматрају да је у овом тренутку прави територијални спор не постоји и да је то „чисто реторичко“ питање.
Јужна и Северна Кореја нису у добрим односима од 1953. године, пошто је њихов сукоб завршен примирјем, а не миром. У крвавом трогодишњем рату погинуло је око 1,2 милиона људи, али су тензије између две земље које су некада биле једна настављене и деценијама касније.
Историјски тренутак када су на церемонији отварања Олимпијских игара у Пјонгчангу две земље продефиловале под заједничком заставом и последњи наговештаји о спремности Северне Кореје да започне разговоре са САД о демилитаризацији и одустајању од свог нуклеарног програма за неке струје су биле довољан сигнал да поново проговоре о уједињењу две Кореје.
Подсетимо, први пут су се лидери две Кореје срели 2000. године, а други и последњи пут — 2007. Током првог сусрета лидери су потписали Заједничку декларацију Севера и Југа, која до данас остаје главни документ о уједињењу.
У одређеним круговима постоји мишљење да ће уједињењем Кореја добити оружје и независност какву има Север, а економију какву има Југ. Међутим, руски експерти кажу да су такве теорије „апсолутно неосноване“.
Теоријски, кажу експерти, „уједињена Кореја“ би могла да претендује на острво Ноктундо, али и на друге делове руског Приморја.
„То је могуће, ако буде реализована варијанта ’великог југа‘. Ако Јужна Кореја освоји Северну и заузме цело полуострво, то ће бити земља са падом прихода, јер ће морати да троши огроман новац на модернизацију инфраструктуре Севера. То ће бити земља са огромним бројем унутрашњих социјалних и психолошких проблема, и ти проблеми ће веома лако разбуктати национализам, јер национализам лежи у основи и северокорејске и јужнокорејске идеологије. А национализму је потребан спољни непријатељ, па се националисти неће зауставити само на Јапану. Осим тога, код јужнокорејских националиста могла би да се појаве питање о повратку територија које су постојале у 8–10. веку нове ере у држави Бохај, које се сматрала корејском и која је заузимала велики део територије савеременог руског Приморја“, каже за Спутњик водећи научни сарадник Центра за корејска истраживања Института Далеког истока РАН Константин Асмолов.
Према његовим речима, постоје и други фактори, на које би „уједињена Кореја“ могла да подсети Русију.
„Постоји теза о геноциду Корејаца у СССР-у, који је наводно био инициран тајним совјетско-јапанским споразумом. Доказа о томе нема, али то не зауставља неке националисте…“.
Иначе, питање враћања спорне територије Корејцима било је такође и покренуто и пре десет година, када је Русија, после четири деценије преговора, предала Кини Кини острво Тарабаров на Амуру и део острва Велико усуријско, површине веће од триста хиљада квадратних километара. Тај гест Русије охрабрио је неке да помисле да би се тако могло решити и питање острва Ноктундо.
Међутим, Асмолов истиче да би захтев за враћање територије — тог малог парчета земље — био преседан, пошто Јужна Кореја нема заједничких граница са Русијом.