Најбољи страни студент у Русији долази из Србије (видео)

Најбољи страни студент у Руској Федерацији је Андрија Аврамовић, стипендиста Нафтне индустрије Србије, студент престижног московског Универзитета Губкин, једног од најзначајнијих факултета за изучавање нафте и гаса.
Sputnik

Педесет лабораторија за физику и хемију у разним школама широм Србије, рачунарске учионице за подстицање развоја руског језика, набавка инструмената за факултете, од којих један кошта више од 100.000 евра, део су НИС-овог пројекта „Енергија знања“ који је у децембру ушао у пету годину постојања.

Ако би се сводили рачуни, требало би да буду задовољни и студенти Физичког факултета јер су добили најмодернију лабораторију, а њихове колеге са Рударско-геолошког факултета инструмент „Рок евал 6“, помоћу ког могу да раде геолошка истраживања.

Наша саговорница др Снежана Лакићевић, саветница и заменица генералног директора — директора функције за односе са јавношћу и комуникације, додаје да је много урађено и на факултетима у Новом Саду.

Додаје да је у Зрењанину, при Техничком факултету „Михајло Пупин“ који је у оквиру Новосадског универзитета, формиран потпуно нови студијски програм „Индустријско инжењерство у експлоатацији нафте и гаса“.

Студентима предаје чак шест професора са руског универзитета из републике Коми са Технолошко-техничког факултета у Ухти.

„Имамо два студента у Ухти на мастер студијама, и један од наших студената — Небојша Оберкнежев — проглашен је за најбољег мастер студента. Најбољи страни студент у Руској Федерацији је Андрија Аврамовић, студент престижног московског универзитета Губкин, једног од најзначајнијих факултета за изучавање нафте и гаса, такође стипендиста Нафтне индустрије Србије“, каже Лакићевићева.

Млади српски математичари тријумфовали у Москви

Први стипендиста НИС-а Милан Крстајић завршио је физику на Кембриџу као један од најбољих студената. Није имао обавезу да одрађује праксу у Нафтној индустрији Србије, али он сваке године добровољно дође, ради и побољшава софтверска решења.

„Он је у сталним контактима с нашим инжењерима, и онда схватите да је тај ентузијазам наших стипендиста, односно стварање неке мале породице свих тих младих људи који су се умрежили, можда и највећи резултат целог пројекта“, каже наша саговорница.

Тренутно „Енергија знања“ има 27 стипендиста на факултетима у Руској Федерацији и једног стипендисту на Кембриџу. Ради се о првом победнику наше олимпијаде у физици.

„Ове године, првих седам стипендиста из Руске Федерације дипломираће и фактички постати колеге у Нафтној индустрији Србије“, рекла је Лакићевићева.

Каже и да је прошле године у Москви, у посети Универзитету Губкин, била посебно поносна када се нашла на једној великој међународној нафтној конференцији, где је ректор рекао: „Пошаљите нам још Срба, ми боље студенте од њих немамо“.

„Онда схватите да сте тој деци одшкринули врата, а то није много, а они су се ухватили тога и оправдали поверење. Стекли невероватно образовање, перфектно говоре и енглески и руски, иду на међународне конгресе јер имају привилегију да знају те језике боље него њихове руске колеге, чак наши студенти воде и међународне институције на руским универзитетима“, каже Лакићевићева.

Будућност на делу: НИС улаже у српску науку

Наша деца по правилу иду на Запад да се образују. Међутим, сада када имају повратне информације о студирању у Русији, када чују искуства и виде резултате, све је веће интересовање за образовање на руским универзитетима. Пре пет година, Руска Федерација давала је свега двадесет стипендија, сада их је више од сто и интересовање је све веће.

Због тога је и све више заинтересованих за учење руског језика, а до краја месеца у Пироту би требало да буде отворена учионица за његово изучавање.

„Пошто НИС-ова ’Енергија знања‘ ради и на подстицају развоја руског језика, онда је потпуно природно било да у гимназији у којој се више од стотину деце определило да учи руски језик, помогнемо мало са библиотеком. Нама је партнер Руски дом, који по правилу обезбеђује књиге. Сада сређујемо учионицу. Биће ту и одређени број рачунара, и стварамо услове да та деца могу на бржи и бољи начин да савладавају стране језике. Лабораторија ће моћи да се користи и за друге језике“, каже Лакићевићева.

На питање да ли млади схватају да је знање нешто у шта треба да улажу, наша саговорница каже да смо некад претерано критични. Сматра да су и наша деца и њихови родитељи, наравно, увек улагали у знање.

„Често смо спремни да истакнемо оно што је негативно, а не оно што је позитивно, а то је проблем нас самих. Када мало загребете, изненадите се какав потенцијал овде имате и колико младог света стварно жели да улаже у себе. Знање је увек имало цену“, закључује Лакићевићева.

Коментар