Како наводи лист, позивајући се на добро обавештене изворе, тај документ Вашингтона са израженом геополитичком нотом, директно се тиче статуса јужне српске покрајине и умногоме може да одреди даљи стратешки правац Србије.
Радни „косовски текст“ Трампове администрације, о којем би могло да буде речи већ у уторак, када у Београд долази Вес Мичел, нови помоћник америчког државног секретара за Европу и Евроазију, садржи неколико кључних тачака, наводи лист.
Документ предвиђа да Заједница српских општина добије шира извршна овлашћења и појачане надлежности у областима здравства, просвете и културе.
Како пишу „Новости“, Заједница би била тесно институционално повезана с потпредседником косовске владе који би долазио из редова српског народа и који би практично био контролор њеног рада и спровођења овлашћења.
Од Београда се очекује да омогући улазак Приштине у међународне организације.
Ако српска страна пристане на тај пакет, нашој држави би био омогућен улазак у ЕУ, а САД би јој гарантовале ширу економску и дипломатску подршку у међународној политичкој арени, преноси лист.
Саговорници „Новости“ из дипломатских кругова оцењују да су се Американци одлучила на тај корак јер су незадовољни инертношћу Брисела када је реч о косовском питању.
Такође у контексту све живље неформалне опције о подели КиМ, вашингтонској администрацији не одговара да Београд и дејуре преузме Север, јер би се тиме створила тампон зона између Бошњака и Албанаца, њихових поузданих савезника, а Србија би преузела контролу над Копаоником и Зубиним Потоком које су важне стратешке тачке, преносе „Новости“.
„Новости“ наводе да тај предлог има и „другу страну медаље, која, пре свега, на Вучићева леђа пребацује огроман терет одговорности“.
Лист наводи да није случајно што је шеф државе „прва адреса“ за тај пакет, јер је реч о најјачој политичкој фигури у држави. Такође пише и да зато изнад те „пошиљке“ већ сада лебди питање шта ће бити ако Београд и председник Вучић одбаце замисли САД.
„Прва последица се већ назире — блокада евроинтеграција наше државе, односно губитак шансе да постанемо чланица ЕУ. Други фактор ризика је, како се процењује, губитак директних страних инвестиција, пре свега из држава ЕУ, што би био огроман ударац за српску привреду“, наводи лист.
„Новости“ пишу да је о свим тим „црним сценаријима“ нашим званичницима „натукнуто“ преко незваничних западних дипломатских канала.
Танјуг