Сумрак епохе артиљеријских бојних бродова почео је одмах након Другог светског рата. Ови застрашујући, али и лепи бродови нису могли равноправно да се боре против нових краљева океана — носача авиона. Тада се чинило да је будућност поморске борбе у овим пловним аеродромима, али је појава далекометних крстарећих ракета поново променила равнотежу снага.
Најбоље наоружан
Ракетне крстарице „Тикондерога“ у наоружању су од почетка осамдесетих година, а и данас су главна офанзивна снага америчке војне морнарице. Изграђено је 27 бродова ове класе, а 22 је и данас у употреби. Сваки брод има борбени информационо-управљачки систем „егис“ који омогућава аутоматизацију већине техничких операција на палуби.
Главни адут импозантног арсенала јесу 122 универзалне ћелије за вертикално лансирање Мк41 за најразноврснију муницију: ракете „стандард“ СМ-2, СМ-3, СМ-6, и ЕССМ, противподморничке АСРОЦ и крстарећи „томахавци“. Противбродско наоружање представља осам уређаја за лансирање ракета „харпун“ и два троцевна 324-милиметарска торпедна уређаја. За противваздушну одбрану задужени су 20-милиметарски аутомати „фаланкс“. Брод је наоружан и са два 127-милиметарска артиљеријска уређаја Мк45.
Посаду чини 387 људи, укључујући 33 официра. Крстарица при брзини од 30 чворова може да пређе растојање од 3.300 миља.
Највећи
Руска тешка атомска ракетна крстарица „Петар Велики“ из пројекта 1144 „Орлан“ данас је највећи борбени брод на свету, уз изузетак носача авиона. Његова пуна запремина је 25.800 тона, дужина 250 метара, максимална ширина 28,5 метара, а у посади има 760 људи. Ова крстарица је пловна тврђава наоружана до зуба. „Петар Велики“ носи 20 уређаја за лансирање противбродских ракета П-700 „гранит“, ракетне комплексе „Оса М“, „Кинџал“ и С-300Ф, артиљерију „Кортик“ и АК-630, противподморничка торпеда „Метељ“ и „Водопад“ итд.
Руска војна морнарица располаже бродовима из класе „Орлан“ који имају нуклеарни енергетски уређај капацитета 103 мегавата који омогућава самосталну пловидбу од 50 дана и максималну брзину од 30 чворова. Ове крстарице могу да функционишу у поларним условима и да штите војно присуство Русије у Арктичком региону.
Најбржи
Рекордери у овој категорији су руске ракетне крстарице типа 1164 „Атлант“, које могу да достигну брзину од 35 чворова. Руска војна морнарица располаже с три „атланта“. „Москва“ предводи Црноморску флоту, на челу Тихоокеанске флоте је „Варјаг“, а један од најмоћнијих бродова Северне флоте је „Маршал Јустинов“.
Сваки од ових бродова носи 16 суперсоничних противбродских ракета П-1000 „вулкан“, које могу да погоде надводне циљеве на удаљености од 700 километара, а могу да потопе чак и носач авиона.
Основу противваздушне одбране брода чини осам уређаја С-300Ф „форт“ (муницију чине 64 ракете) и два уређаја „оса МА“ малог домета (40 ракета). Артиљеријско наоружање „Атланта“ јесте артиљеријски уређај АК-130 калибра 130-милиметара.
Најбоље заштићен
Торпедни бродови типа 45 „Деринг“, најсавременији су и технолошки напредни бродови британске флоте (изузев носача авиона „Краљица Елизабета“). Ови разарачи запремине од 8.100 тона немају тактичко офанзивно наоружање, али је предвиђена могућност постављања „харпуна“ и „томахавка“. Њихов главни задатак је заштита бродова војне морнарице од напада из ваздуха. Сваки од шест „деринга“ носи на палуби импозантан ПВО систем, у чијој је основи радар С1850. Он омогућава проналажење циља на раздаљини до 400 километара у атмосфери и блиском космосу и способан је истовремено да прати хиљаду циљева.
Праћењем и навођењем ракета бави се радар „Самсон“, један од најбољих у својој класи. Радар омогућава проналажење свих типова ваздушних циљева, у пречнику од 400 километара. За уништавање авијације и крстарећих ракета противника „Деринг“ може да употреби ракете малог и средњег домета „астер 15“ (до 30 километара) или „астер 30“ (до 120 километара) — укупно 48 јединица у уређајима за вертикално лансирање.