Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да је врло битан долазак помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију Веса Мичела у Београд јер то представља прву посету тако високог званичника из нове вашингтонске администрације.
„Морамо да искористимо контакте са људима из Трампове власти, јер је опште познато да нам администрација, коју је персонификовала династија Клинтон, није била наклоњена“, додао је Дачић.
Сам Мичел је у Приштини рекао да је његова посета Балкану усмерена на наставак дијалога Београда и Приштине и да не носи никакав конкретан план с тим у вези.
Шта стварно можемо очекивати од ове посете и који је њен политички значај? Да ли је оно што ће у Београду рећи Мичел прва Трампова порука Србији?
Кажу Балкан, а мисле на Русију
Аналитичар Саша Адамовић каже за Спутњик да бисмо Веса Мичела могли условно сматрати представником Трампове администрације. Условно, зато што, према Адамовићеви речима, Мичел спада у млађу генерацију неоконзервативаца, односно људи који у америчком спољнополитичком миљеу играју и те како запажену и значајну антитрамповску улогу и све време од уласка Трампа у Белу кућу покушавају да саботирају његову политику поправљања односа са Русијом.
Реч је о човеку који нема много дипломатског искуства и није радио у државној служби већ је водио невладину организацију која се бавила анализом европске политике, али је, прецизира Адамовић, према ономе што је говорио, радио и писао у две књиге из области геополитике, његова најзначајнија црта изразито антируски став. Односно, антируска позиција јер Русију поред Ирана и Кине сматра најважнијим спољнополитичким односно геополитичким непријатељем у светској арени.
На питање да ли ће Мичелове поруке у Београду бити и Трампове, Адамовић каже да ће то пре свега бити поруке америчког Стејт департмента и људи који тамо воде или креирају америчку спољну политику.
„Није никаква тајна да шеф америчке дипломатије Рекс Тилерсон није до краја испунио задатак и реформисао Стејт департмент. А многе Трампове присталице тврде да се тамо налази право легло глобалиста, односно припадника америчке ’дубоке државе‘ који су спремни да и на спољнополитичком плану често жртвују америчке националне интересе зарад интереса глобалних центара моћи“, напомиње Адамовић за Спутњик.
Међутим, понуда коју доноси Вес Мичел у Србију, ако је заиста тачно оно што се већ сада појављује у медијима, да уз неке уступке које се нуде Србији она заузврат мора да пристане на пријем такозваног Косова у међународне институције, према Адамовићевом становишту за Србију је потпуно неприхватљива.
Није реч о понуди која се не одбија
„То може бити само једна од понуда. Можда прва озбиљнија америчка понуда Србији и можда је тако и треба третирати: као прву понуду и као основу на којој ће се можда водити и даљи разговори“, истиче саговорник Спутњика.
Америка би према Србији морала да напусти политику притисака, претњи или уцена, наглашава Адамовић, а на Србији је да формулише активну спољну политику, да заузме чврст и јасан став кад се ради о њеним спољнополитичким приоритетима, међу којима је један од најважнијих да Косово не буде примљено у међународне институције, а пре свега да не добије столицу у УН.
„Таквим ставом, уз помоћ већ доказаних савезника у спољнополитичкој арени, а пре свега у Савету безбедности Уједињених нација, где пре свега мислим на Русију или Кину, да покуша да ’примора‘ амерички спољнополитички естаблишмент или Трампов спољнополитички естаблишмент да преиспита досадашњу политику према Србији. И да нека друга понуда коју ће можда опет донети Вес Мичел или неко други, буде много озбиљнија или примамљивија за Србе“, резонује тај аналитичар.
Ниједна понуда која би укључивала признавање независности Косова, макар то била дозвола Србије за улазак Косова у УН или евентуално увођење санкција Русији, за Србију, понавља Адамовић, није прихватљива.
Наш саговорник каже да је за укупно стање на Балкану и положај Србије и те како важна промена односа између САД и Русије до које још није у потпуности дошло јер су ти односи из дана у дан од стране „дубоке државе“ саботирани.
После годину дана у Белој кући, Трамп је стабилизовао своју позицију и Адамовић очекује да, после победе Путина на изборима у Русији, у 2018. можда и дочекамо побољшање односа ових двеју суперсила.