Случај словеначког „Горења“ указује на нови моменат који би убудуће могао да буде доминантан по питању страних инвестиција — да се у надметању за преузимање неке фирме на овдашњим просторима, али и шире, надмећу само кинеске компаније.
Од пет инвеститора која су поднела необавезујуће понуде за преузимање „Горења“, управо су одабрана три која до 8. маја треба да поднесу обавезујуће понуде. И сва три су из Кине. У међувремену, имаће прилику да се и директно упознају са фирмом и њеним подружницама, обиђу их и анализирају пословање.
Из „Горења“, додуше, нису хтели да саопште о којим компанијама је реч. Задржали су се на томе да су све три из Азије, да се баве производњом кућних апарата и да су понудили куповину већинског удела у компанији из Велења.
Словеначки дневни лист „Финанце“ је, позивајући се на незваничне изворе, објавио да је реч о кинеским фирмама „Меjнинг“, „Хаjер“ и „Мидеа“. Произвођач беле технике „Хаjер“ већ је почео дубинску анализу „Горења“, што за ту кинеску компанију ради позната британска консултантска кућа „Прајсвотерхаус куперс“.
„Хаjер“ је један од највећих произвођача беле технике у свету, а остварује приходе и у другим индустријама, од потрошачке електронике до некретнина. Тај холдинг је прошле године од продаје приходовао 37 милијарди долара, за петину више него 2016. годинe, уз нето добит од 1,2 милијарде, што је највише у његовој историји.
Компанија „Меjнинг“ је осми највећи кинески произвођача кућних апарата, а „Мидеа“ највећи кинески извозник клима-уређаја.
Последњи словеначки див који је успешно преживeо транзицију и опстао у ширим регионалним оквирима већ неколико година након три докапитализације, није у словеначком власништву пошто 52 одсто капитала дели неколико страних компанија.
Крајем прошле године „Горење“ је прекинуло сарадњу са „Панасоником“, у оквиру које је последњих година развијао и продавао машине за прање веша и фрижидере за европско тржиште под брандом те јапанске корпорације. Разлог је био тај што је сарадња са „Панасоником“ чинила свега 1,5 одсто укупних прихода групе „Горење“.
Нема сумње да ће се потрага за стратешким партнером некадашњег гиганта у СФРЈ који ј запошљавао 20.000 радника, а сада упошљава 9.600 људи, тицати и производње у Србији. У овдашњим фабрикама „Горење“ запошљава 2.300 људи, највише у Ваљеву, где су радници прошле године, после штрајка због малих плата и лоших услова рада, успели да се изборе за своје захтеве.
Пре нешто више од месец дана фабрика „Горење“ у Ваљеву која прави фрижидере и замрзиваче саопштила је да неће бити продата, јер се, као и оне у Зајечару и Старој Пазови, које праве веш-машине и бојлере, бави основном делатношћу „Горења“, производњом кућних апарата.
Према најновијем стратешком плану словеначке компаније, објављеном у јануару, њено пословање раздвојено је на основну делатност, односно производњу кућних апарата, и осталу делатност, па се могућност продаје њених фабрика односи само на оне које се не баве основном делатношћу.
Зато се очекује да радници у српским фабрикама „Горења“ новог, по свему судећи кинеског, власника добију до краја септембра, до када ће, како су најавили у словеначком седишту компаније, бити завршен цео поступак проналажења стратешког партнера.
Кинези су иначе 2016. године преузели рекордан број европских фирми. Највише су у куповину ишли у Немачку, где су преузели 68 тамошњих компанија јер их је, пре свега, занимала напредна технологија. Прошле године је број преузетих фирми и вредност трансакција био нешто мањи, али разлог свакако није било то што је мањкало новца. Задужена за пословање са Кином у консултантској фирми „Ернст и Јанг“, То Сан Ји, објаснила је да је разлог у одлуци власти у Пекингу.
„У новембру 2016. године кинеска влада је поставила неколико услова како би строже контролисала одлив капитала у иностранство“, напоменула је она, прецизирајући да су кинески инвеститори, између осталог, морали да прођу одређене провере пре него што су јуан могли да замене за евро или долар.
„Горење“ ће тако продужити ту „ниску бисера“ на Балкану, коју је почела да ниже атинска лука Пиреј, као „капије Европе“ за кинески економски продор на европско тржиште.
„И заиста, ређају се на Балкану, од југа ка северу, стратешке кинеске инвестиције у инфраструктуру — као ниска бисера“, констатовао је у тексту за „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ Михаел Мартенс.
Цитирајући немачког стручњака за економију, који је на позив Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) саставио студију о кинеском привредном продору у Југоисточну Европу, Мартенс је навео да „постаје све јасније да је улазак у пирејску луку значио да је тамо бачено сидро и да је то за собом повукло допунске инвестиције у читавој Европи“.
Џаба се Европска унија на разне начине опире уласку Кине у њен забран. Конкурентност фирми из друге светске економије изнова потврђује стару латинску изреку да новац нема мирис. А кинеске компаније не посустају у намери да покупују посустале европске.