И након пада Руске империје 1917. године, резиденције из тог времена су наставили да користе прво председници СССР-а, а затим и Русије. Седиште руског председника се налази у дворцу Сената московског Кремља — споменика архитектуре из 18. века.
Сенат је грађен у периоду 1776-1787. године „по плану и надзору“ царице Катарине Велике „како би се показала моћ Русије“.
Данас се резиденција председника Русије састоји из два дела: пословног и представничког. Пословни део који се налази у северном крилу садржи низ канцеларија и кабинета, укључујући два главна: радни и представнички кабинет председника Русије.
У селу Ново Огарјово, Московска област, налази се дворац кнеза Сергеја Романова који је изграђен у XIX веку у стилу енглеске готике са парком. Ову резиденцију руски председници често користе током читаве године.
Резиденција са највећом површином је „Валдај“ — 930 хектара. На њој се налази, осим стамбене зграде, црква, два ресторана, биоскоп и куглана.
Резиденција „Горки 9“ се налази 15 километара од Москве. Она је највећа од свих резиденција. Тренутно је користи премијер Дмитриј Медведев.
Досадашњи руски председници су посебно волели да одседају у летњој резиденцији „Бочаров ручеј“ у Сочију. Ова је почела да се гради пре Другог светског рата. Овде су многи председници социјалистичких држава долазили на одмор. Међу њима је био и Јосиф Броз Тито.
Председник Владимир Путин овде често прима иностране званичнике. Резиденција поседује хелиодром, два базена — са слатком и сланом водом, затворено тениско игралиште, теретану поред мора, а на самој плажи пристаниште за председнички брод „Кавказ“.
Једна од најлепших резиденција је, неоспорно, Константинов дворац у Санкт Петербургу, који окружује парк од 140 хектара.
На територији националног парка Завидово у Тверској области налази се посебно чувана територија, где се налази резиденција „Рус“. Још цар Иван Грозни је тамо одлазио у лов. Након револуције, тамо је направљено војно ловиште које су посећивали, између осталих, Хрушчов, Брежњев, Кастро, Тито.
„Најмлађа“ резиденција председника Русије је Јусуповски дворац на Криму. Он је од 2014. године, након повратка полуострва у састав Руске Федерације, предат на управу администрацији председника. Дворац је изградио кнез Феликс Јусупов у 19. веку, отац истоименог убице Распућина.
Руски председници су до сада много мање користили резиденције „Шујској Чупе“ у Карелији, Замак Мајендорф и „Јантар“ у Калињинградској области.
Ко ће у наредних шест година користити просторије ових велелепних здања — сазнаћемо вечерас.