Лист наводи да је политичар смештен у притвор у просторијама судске полиције у Нантеру, где је позван у оквиру поступка о случају могућег либијског финансирања његове победничке председничке кампање 2007.
Саркозијеве муке почеле су само месец дана од како је напустио Јелисејску палату 2012. Наиме, пошто га више није штитио имунитет председника, постао је доступан француским извршитељима који га сумњиче за финансијске малверзације и финансијска полиција убрзо му је закуцала на врата луксузне виле у Паризу, у потрази за доказима који би расветлили сумње да је Саркозијеву председничку кампању 2007. године нелегално финансирала богата наследница компаније „Лореал“, Лилијен Бетанкур.
Сама Бетанкур, једна од најбогатијих особа у Француској, већ је тада била осумњичена да је незаконито финансирала Саркозијеву странку. Тада су искрсле оптужбе да је Бетанкурова давала илегалан новац за финансирање Саркозијеве странке, што је Саркози оштро демантовао. Бетанкурова је наводно дала 50.000 евра у кешу 2007. благајнику Саркозијеве странке за председничку кампању, што је далеко изнад дозвољених 4.600 евра за појединачне донације.
Сумње у финансирање Саркозијеве кампање имају и још једну верзију. Наиме, како је својевремено писао француски портал „Медијапар“, Саркозијеву кампању је илегално финансирао, ни мање ни више него бивши либијски вођа Моамер Гадафи.
Из документа које је лансирао француски портал 2012, наводно се видело да је тадашњи режим у Либији дао милионе евра за Саркозијеву кампању. Портал је објавио документ којим је Гадафи дао принципијелну сагласност за финансирање Саркозијеве кампање 2007. године са 50 милиона евра. Саркози је тужио „Медијапар“ због фалсификата, али је директор ове куће одмах узвратио контратужбом. У марту 2011. Гадафијев син Саиф ал Ислам је у једном интервјуу затражио да Саркози „врати новац који је прихватио од Либије да би финансирао своју изборну кампању“. Истрага тада није отворена.
Саркози је био председник Француске у периоду 2007-2012.