„Сада би требало да искључе топлу воду. Чекамо“, рекла је она.
Ова одлука је донета због озбиљног погоршања руско-британских односа након тровања бившег официра Сергеја Скрипаља, за који Лондон, без навођења доказа, оптужује Москву.
Нарушавање принципа аполитичности
У понедељак је британски Спутњик саопштио да је позив градског савета Единбурга да прекине односе са агенцијом изазвао кампању против њих у медијима. То је и био разлог њиховог искључења.
Овај корак сматра се политички мотивисаним и нарушавањем принципа независности.
Спутњик у Великој Британији ову одлуку је назвао срамним тренутком у 230-годишњој историји Привредне коморе и знаком да „медији и политички притисак могу довести до искључења из ове пословне организације“.
Мере против руских медија
Ситуација са руским медијима на Западу последњих година постаје све тежа.
Због санкција британског Министарства финансија 2015. године банка Берклиз је затворила рачуне новинске агенције „Русија севодња“, у чијем саставу је Спутњик. Тада је руководство агенције овај корак прогласило манифестацијом цензуре.
Европски парламент је у новембру прошле године усвојио резолуцију која се односи на потребу за супротстављањем руским медијима, при чему су као главне претње у документу наведени Спутњик и РТ. Председник Русије Владимир Путин рекао је да усвајање овог документа показује деградацију представе о демократији у европском друштву.
Осим тога, Министарство правде САД је ставило на списак страних агената телевизију „РТ Америка“ и партнерску компанију „Спутњик — Рестон транслејтор“. Америчке власти такође су наложиле да се агенција „РИА глобал“, која се бави производњом садржаја за агенцију и радио Спутњик, региструје као страни агент.
Бројни западни политичари, укључујући америчке сенаторе и конгресмене, као и француски председник Емануел Макрон, оптужили су Спутњик и РТ за мешање на изборе у Сједињеним Америчким Државама и Француској, али нису пружили никакве доказе. Званични представници Русије такве изјаве сматрају неоснованим.