Памти историја и речи: „Крива је! Она је вештица! Спалите је!“ Било је то у време владавине инквизиције. Да ли се то историја понавља? Или се само можда чини…
Ако се не сећају инквизиције од пре 7-8 векова, и да им се опрости. Ко да толико памти све те векове. Али сами су писали нове крваве странице историје… Па ни то изгледа не памте.
Ратови, погибије, смене власти — БиХ и Хрватска, Југославија, Либија, Ирак, Сирија… Жртава на стотине хиљада, државе распарчане, народ расељен, миграционе кризе, а милијарде долара у приватним џеповима и компанијама. А није коштало ништа… И лако је било… Само је требало рећи: „Крив је!“. Најпре санкције, па војне акције, почињу „демократске“ промене… Осладе се тако злочини. Осладе се жртве од којих новчаници расту. Ослади се моћ, ал′ се компас изгуби. А кад се осиле и компас изгубе они који воде народе и државе… Важно је само да трговци смрћу згрћу новац.
Сада је на реду Русија. Тридесет година сценарио исти. Што да смишљају нови, кад успева. Маркале, Рачак, „оружје за масовно уништење“… Све исто. Ни мрве оригиналности, а толики Холивуд имају… Нигде стида, а толико крви на рукама. Нигде памети, али толико лудости у главама.
Знају ли бар данас шта раде ти „отровни језици“ упирући прст у Путина и вичући: „Крив је!“? Јесу ли свесни колико могу постати скупе те отровне, лажне оптужбе? Најскупље које свет памти. И последње које свет памти.
Русија није Либија. Није Сирија, није Ирак ни Србија… Знају ли да доводе свет на ниво из 1939? Због кога, због чега? Двоструког шпијуна, коме ни професија не дозвољава да мисли даље од јутра. Коме је посао да ризикује свој живот и моли бога да га сачува. И што је најважније — без иједног доказа да је Русија у то умешана. Па да им је лоботомија рађена, рационалнији би били.
Што рече наш нобеловац Иво Андрић:
„Дође тако време кад паметни заћуте…“, ал′ није рекао шта долази после тог времена. Само се плашимо да одговор на питање шта је са светом не буде — уби га прејака реч!