Срби са Косова и Метохије су решили да ствари преузму у своје руке и да не чекају потез Приштине, већ да на петогодишњицу потписивања Бриселског споразума 20. априла оформе сами заједницу српских општина.
Ово су саопштили представници листе „Српска“, уз напомену да нема разлике између Срба јужно и северно од Ибра, и најавили поводом овог питања састанак десет српских општина са Космета, који би требало да се одржи у Митровици. Истовремено, из политичког врха у Приштини стигла је најава да су договорени први кораци за израду статуа ЗСО.
У чему је разлика српског и албанског виђења Заједнице српских општина?
Према албанском виђењу, ЗСО је асоцијација, односно, нека врста невладине организације, која може да се удружује ради очувања и заштите културног идентитета. По приштинској визији, за ЗСО нису предвиђена никаква политичка нити економска удруживања, као ни самосталност у доношењу одлука. Исто тако, Приштина ЗСО види као тело које је усклађено са законом о локалној самоуправи Косова. Тачније, она нема извршних, нити било каквих других оперативних овлашћења.
Београд ЗСО види сасвим другачије. По моделу који ми заступамо, ЗСО пре свега има извршну власт, која има могућност директне комуникације са Београдом. Наше виђење предвиђа да ЗСО има председника, скупштину, као и могућност финансирања општина, додуше, преко приштинских закона. Такође, ЗСО је по београдском моделу заједница која има право да располаже имовином која се налази на територији општине на којој има власт, и у којој је већина. Дакле, Србија није Приштини ускратила право да ЗСО формира по својим законима, али Приштина ни то очигледно није прихватила.
Сличан модел београдском виђењу ЗСО предвидео је и план Мартија Ахтисарија, а шест тачака Бриселског споразума предвиђа формирање ЗСО управо по моделу који заступа Београд.
Подсећања ради, Албанци су били у обавези да ЗСО формирају још 2015. године, али то се није десило, иако је то кров споразума који су прихватили и потписали у Бриселу.
Да би Срби сами могли да оформе ЗСО први пут је почело јавно да се прича 2016. године, после чега су политички лидери из Приштине најавили да ће „свако ко буде покушао да се упусти у овакву авантуру бити ухапшен“.
Да ли Срби могу сами да формирају ЗСО и како би она функционисала?
Професор међународног права др Душан Челић за Спутњик каже да би ЗСО имала смисла само ако је намера Срба да формирају заједницу која би била фактички ентитет и која би имала недвосмислено директну везу са Београдом, што би значило враћање српских институција на Космет.
„Уколико то није план, онда не знам на који начин би та заједница могла да функционише, јер би, ако је у супротности са оним што жели Приштина, била оборена на њиховом Уставном суду“, објашњава др Челић.
Он подсећа да је још у преговорима 2006. године предлагано да Срби на Космету добију посебан ентитет који би био повезан са Београдом, али да су тада тај предлог одбиле и Приштина и међународна заједница. На питање да ли мисли да би ЗСО која није у складу са вољом Приштине могла да функционише, он Челић каже:
„Јуче смо видели на делу и пред камерама шта раде Србима. Чак и оним Србима који партиципирају у њиховој власти. Можете замислити шта се дешава кад нема камера. Јуче су показали да на Косову влада апартхејд, и ја мислим да је време да Београд затражи другачији приступ бриселским преговорима, јер после онога јуче, више ништа није исто. У исто време, то је показатељ да су Србима на Космету потребне институције које су под ингеренцијом државе Србије како би опстали“.
Наш саговорник оставља простор да је најава Срба да сами спроведу у дело формирање ЗСО можда и део политичког притиска Београда на међународну заједницу.