Поједине досијее почели да воде Специјална полиција и Гестапо, а после рата наставила Удба.
Корице са 131 досијеом, у којима је 4.600 докумената на више од 20.000 страна, а међу њима и досије српског патријарха Гаврила Дожића, кога су, чини се, пратиле све службе, као и две кутије опште архиве — то је садржај документације коју је БИА доставила још 2003. Историјском архиву Београда, а данас је доступна истраживачима.
Ова архива, у коју су завирили репортери Новости, помињана је почетком недеље пред Вишим судом у Београду, као драгоцена грађа коју би суд требало да затражи у поступку рехабилитације Милана Недића, премијера колаборационистичке владе за време Другог светског рата.
Међу досијеима које су водили Специјална полиција Београда и Гестапо, а затим наследили Озна, Удба, СДБ и на крају БИА, налазе се, поред Дожићевог, и досијеи председника Комесарске управе Милана Аћимовића (Недићевог претходника), команданта бањичког логора Светозара Вујковића, једне од најзначајнијих личности Специјалне полиције Божидара Бећаревића, као и министра полиције 1942–1943. Танасија Динића.
Није доступно јавности
Овај материјал, како објашњава помоћник директора Мандић, није отворен за јавност, с обзиром на то да још није донет закон о третирању досијеа, нити закон о архивима. Тако се примењује интерни Правилник о коришћењу архивске грађе, по коме је дозвољен увид уз надзор и одобрење директора, у научне, образовне, информативне и сличне сврхе. Остали увид могу извршити само уз одобрење Вишег суда.
Ту су и досијеи Милисава Грујића, капетана Љотићевог Српског добровољачког корпуса, Страхиње Јањића, шефа мало знаног „српског Гестапоа“, специјалне обавештајне формације коју су створили Немци, Валтера Грубера, једног од главних цензора у окупираној Србији, Милана Стојадиновића, председника предратне Владе, Драгољуба Јовановића…
По речима Слободана Мандића, помоћника директора Историјског архива Београда, ова грађа садржи персоналне досијее, записнике са саслушања пред Специјалном полицијом или Гестапоом, као и саслушања специјалних агената после рата пред Озном, затим писма, дописе, делове записника са суђења, материјале о политичкој активности појединаца између два рата, документацију о оптуженима за ратне злочине после рата. Посебна пикантерија је да су неке од досијеа почели да воде још
Специјална полиција и Гестапо, а наставила их Удба.
„Досијеа БИА смо добили у два наврата, 2003. Већи део грађе, око 70.000 досијеа, завршио је из БИА у Архиву Србије, док су ови досијеи стигли код нас јер се наслањају на документацију коју смо добили 1968. и 1982“, каже Мандић.
Посебно занимљиви су досијеи команданта Бањице Светозара Вујковића и шефа 4. „антикомунистичког“ одсека Специјалне полиције Бећаревића. Вујковић даје приликом саслушања у Озни врло исцрпан опис оснивања и свакодневног живота у бањичком логору, спискове стрељаних, али и решења о спасавању живота појединаца и илегалних група.
По речима историчара Александра Стојановића, који је имао увид у део документације, види се да су агенти Специјалне полиције, укључујући и Бећаревића, нудили новим комунистичким властима да раде за њих међу емиграцијом. Бећаревић је чак предлагао истражитељима да фингирају његово бекство и убаце га као агента у иностранству.
Новости