Прича о Думанчићу испричана је под насловом који подсећа на време када се Хрватска легија у Другом светском рату борила против СССР-а на страни нациста, „Свједочанства Хрвата с прве црте источне фронте: Зашто сам добровољно отишао у ратни пакао“.
Думанчић је дао отказ у хрватској војсци и отишао у Украјину јер је, како каже, осећао празнину у послу којим се бавио у касарни у Бјеловару. Као свршеног историчара са Украјином га је, како каже, спојила и заједничка историја јер простор западне Украјине, Словачке и јужне Пољске у литератури је, каже, познат као „Бела Хрватска“, одакле су се Хрвати доселили на Балкан.
Од државног удара у Украјини 2014, осећао је потребу да помогне Украјини, каже Думанчић. Случајно је на Фејсбуку видео објаву једног Хрвата да скупља истомишљенике који би ишли да се боре на украјинском ратишту.
Да би могао да оде, тражио је часни отпуст из хрватске војске, који је добио 12. јануара 2015, а недељу дана касније нашао се у Украјини, где се задржао до августа исте године, све време у батаљону „Азов“.
„Борили смо се на подручју око Азовског мора и двадесетак километара према унутрашњости. Тамо су биле и друге добровољачке јединице и регуларна украјинска војска. Тада су то биле добровољачке јединице које нису морале да прате командну линију украјинске војске. Тек касније, средином 2015, неке од тих јединица прешле су под украјинско Министарство унутрашњих послова, а неке под Националну гарду. Почео је да се уводи ред. Када сам тек дошао, неке од тих јединица биле су попут банди које су знале и међусобно да ратују. Неке од њих нису ни биле на фронту, него су у Кијеву штитиле неке своје криминалне интересе“.
Према Думанчићевим речима, Украјинци су у почетку били скептични према Хрватима.
„Схватили су да смо озбиљни већ након прве акције у којој смо отишли двадесетак километара у непријатељску територију и вратили се. Када смо се доказали, било је океј. Поштовали су нас. Касније нам се придружује још неколико Хрвата, од који су се неки врло брзо вратили, а неки су остали годину дана и дуже. Укупно је кроз јединицу прошло двадесетак Хрвата, од којих бих за половину рекао да нису за војску из разних разлога, укључујући и зависност од дроге и алкохола. Данас су, колико знам, још двојица у Украјини”, прича Думанчић.
Думанчић наводи да су као своју базу користили напуштену бившу фабрику комбајна и трактора која је изнутра била уништена.
„Тамо смо уредили и смештај и полигон за вежбање. Али, неким другим јединицама или бандама свидела се идеја да ту базу преузму од нас, па смо морали чак и у Кијеву да интервенишемо против једне банде. Тамо је заиста тада владао поприличан неред, али до данас се, колико чујем, ситуација доста поправила“, прича Думанчић за „Јутарњи“.
С обзиром на то да је у хрватској војсци служио у артиљерији као извидник, исти посао Думанчић је радио и у Украјини. Описујући интернационалну структуру „Азова“, Думанчић каже да је у батаљону служило више Хрвата, Енглеза, Швеђана и Чеха.
У Хрватску се, како каже, вратио из приватних разлога, а када је желео да се поново прикључи „Азову“, украјинске власти му нису одобриле повратак. До данас му, пише „Јутарњи“, није јасно зашто је тако, али претпоставља да је то зато што, како каже, „Азов“ није по вољи властима јер неки његови припадници отворено говоре како ће, по завршетку рата, свргнути са власти владајућу олигархију.
„Стога се украјинске власти боје добровољачких одреда, од којих су неки изразито десно оријентисани. Зато им не треба ’Азов‘ и не требају им странци. Мало сам се охладио, па и разочарао, јер сам дошао у ту земљу спреман да за њу дам живот, а онда ме они не пусте назад“, каже Думанчић.
По повратку у Хрватску, Думанчић је радио на обезбеђењу бродова који плове ризичним морима од пирата, а ускоро, како каже, планира да оде у Ирак да ради на обезбеђењу радника на нафтним бушотинама.
Шта је „Азов“?
Батаљон „Азов“, који се у грађанском рату у Украјини бори на украјинској страни, познат је по томе што су његови припадници познати као екстремни националисти и неонацисти. Овај батаљон званичници Уједињених нација оптужили су за ратне злочине, попут пљачки, незаконитог држања затвореника и тортуре.
„Азов“, који је стациониран на југу Украјине, у Маријупољу, познат је и као јединица у којој се боре припадници разних националности, између осталих и Хрвати.