Говорећи о безбедносним изазовима са којим се суочава Србија, министар је на 7. Московској конференцији о међународној безбедности скренуо пажњу на нерешен статус Косова и Метохије.
„Након бомбардовања СР Југославије и њеног комадања, на простору Србије, а самим тим и Европе настала је територија коју неке од великих сила признају као државу Косово, док већи део човечанства сматра да је у питању део територије Србије под привременом управом УН у складу са Резолуцијом 1244. Та територија упркос стотинама милијарди уложеног новца, хиљада ангажованих војника, огромним дипломатским и политичким притисцима није успела не само да постане држава, већ ни успешна и самоодржива заједница“, навео је Вулин.
Највиша незапосленост на европском континенту, корупција, верско и етничко насиље без казни, као и највећи број бораца ДАЕШ-а у Европи у односу на број становника КиМ — све су то претње не само за Србију већ и за безбедност Европе, упозорио је српски министар.
„Отуда и преливање структура организованог криминала са простора КиМ које у највећем броју земаља Западне Европе у потпуности контролишу трговину наркотицима, делимично шверц људима и оружјем. Уколико би се КиМ још учланио и у Интерпол, као што је уз велики политички и дипломатски притисак покушано током 2017, поставља се умесно питање како организација светске полиције мисли да спроводи операције против нарко-картела који се организују и штите управо из структура власти у Приштини“, рекао је Вулин.
Министар је упозорио да је некажњено кршење међународног права на Космету 1999. године послужило као пример сепаратистима широм света и показало је колико је штетно правити преседане, што се сада јасно види на случају Шпаније.
„Упркос напорима Србије да се простор Балкана учини трајно стабилним докле год имамо понашање попут не спровођења Бриселског споразума или некажњено насиље према Србима, па и пребијања и хапшења представника преговарачког тима Србије Марка Ђурића и суштински нерешено питање Косова и Метохије које у потпуности игнорише интересе Србије имаћемо потенцијал за сукобе а они се неће одразити само на територије на којима живе Срби“, навео је Вулин.
Како је рекао, признање Косова уноси и „дубоке поделе у само ткиво ЕУ“, чије чланице не могу да пронађу заједничку политику по питању КиМ, а то такође не може да прође без последица по безбедност континента.
„Фаворизовање националистичке идеје Велике Албаније која своје ширење мора спровести на просторима на којима живе Срби, неминовно води до сукоба који не могу да буду сасвим локализовани. Европа не ради на спречавању великог Албанског концепта, потцењујући опасност по сопствену безбедност и често занемарујући сопствене интересе“, упозорио је Вулин.
Како је додао, униполарни свет је Србе изабрао за непријатеље и за потребе борбе против Срба допустио да се муџахедини мобилишу и пошаљу на ратиште у БиХ, а они који су преживели трајно су се настанили на простору БиХ, где су наставили са терористичким активностима, чинећи њен простор нестабилним и потенцијалним жариштем.
„Стварање Ал Каиде у Авганистану за потребу борбе против Совјета на крају се изродило у борбу против својих оснивача. Учешћем у терористичким нападима у западној Европи држављани БиХ су потврдили постојање Беле Ал Каиде и још једном потврдили да довођење идеја исламског тероризма у БиХ и КиМ за борбу против Срба није могло да остане само на мржњи према Србима“, рекао је српски министар.
Вулин је навео да је мигрантска криза пример како Европа занемарује сопствене интересе и како све последице несупротстављању политике униполарног приступа „долазе на наплату“, подсећајући истовремено да Европу нису првo запљуснули таласи Сиријаца и Ирачана, него „стотине хиљада Албанаца“, који су 2014. и 2015, као по команди кренули пут ЕУ.
Он је скренуо пажњу и на питање интеграције миграната у друштво домаћина и поставио је реторичко питање да ли милиони нових бирача сасвим другачијих политичких схватања од земаља у које долазе представљају стварно и трајно мешање у политичке системе и друштвено уређењe.
„Безбедносни изазови нам јесу заједнички, али одговори на њих па и борба са њима често нису“, подвукао је Вулин, позивајући на сарадњу земаља који се суочавају са сличним проблемима и поступање у складу са својима, а не интересима страних сила.
Министар је нагласио да ће Србија наставити да се води политиком очувања сопствених интереса и доследне војне неутралности у циљу очувања мира и стабилности у региону.
„За рат је довољан и један, за мир бар двоје“, закључио је Вулин.