Након састанка с челницима четири политичке странке са седиштем у Сарајеву, који је у среду одржан заједно с америчком амбасадорком у БиХ Маурин Кормак и вршиоцем дужности помоћника америчког државног секретара Метјуом Палмером, Вигемарк је новинарима рекао да то није била прилика за изношење неке нове међународне иницијативе, него да се чује шта локални политичари желе и кане да предузму да би се изменио Изборни закон.
„Нема посебне иницијативе Европске уније и САД. Само смо их саслушали“, казао је Вигемарк, пренела је ХИНА.
Челници Странке демократске акције (СДА), Социјалдемократске партије (СДП БиХ), Демократске фронте (ДФ) и Савеза за бољу будућност (СББ) изнели су нове предлоге по којима би се рекомпоновао Дом народа парламента Федерације БиХ, а избор заступника бирао би се по начелу пропорционалности и у складу са пописом из 1991.
Вигемарк је рекао да о томе тек треба да се изјасне и друге странке, пре свега ХДЗ БиХ.
Идући корак био би окупити челнике свих битних странака и видети има ли међу њима заједничког виђења неопходног за компромис.
„То је део процеса који подржавамо да бисмо све релевантне странке довели за сто“, рекао је шведски дипломата и додао да је јасно да у том процесу нико неће добити све, а сви треба да дају нешто.
Добра вест је, казао је, то што сви желе неки договор, али је на питање шта, ако договора не буде до 6. маја, није имао одређени одговор.
Не буде ли договора, власт након октобарских избора у БиХ не би могла да буде формирана, па би земља запала у кризу без преседана након Дејтона.
„ЕУ нема план за могућу кризу након избора, али је јасно да би то имало негативан утицај на процес европских интеграција БиХ“, казао је Вигемарк.
Танјуг