Ђукић у интервјуу за Спутњик, уз честитке за Ускрс, подсјећа на речи Светог Петра Цетињског да је „проклет сваки Црногорац који је одступио од мајке Русије“, а оцјењује да је протјеривање руских дипломата и негативан однос актуелних власти у Подгорици према Русима директан покушај да се одсече грана на коју се економски ослања Црна Гора.
Која је била ваша функција на месту почасног конзула Руске Федерације у Црној Гори?
— До повлачења моје егзекватуре (одобрења за обављање конзуларних послова) три и по године сам обављао часно и поштено свој посао. Мој регион дјеловања је било цијело црногорско приморје од Улциња до Херцег Новог. Нисам се либио ни да дођем у Подгорицу у затвор у Спужу кад су биле потребне неке интервенције руским грађанима у било ком смислу. Осим тога, имам седам или осам братимљења руских градова са црногорским градовима, имам искуства и у духовном повезивању Руске православне цркве и Митрополије црногорско-приморске. Такође и у организацији филмских фестивала и других културних активности као што су Дани културе Русије у Црној Гори. Русија је наш вјековни пријатељ, а ничим неизазвано протјеривање руских дипломата је срамота за нашу земљу и наш народ.
Како сте ви лично доживјели то што вам је ускраћена прилика да и даље будете почасни конзул Русије?
— Доживио сам као велику радост зато што сам сврстан међу 150 руских дипломата који су се активно борили за представљање своје земље у иностранству. Прогон дипломата из Русије не могу никако другачије да окарактеришем осим као једну велику дипломатско-политичку бруку која је задесила читав свијет. Англосаксонска демократија, или боље речено, „демонократија“, жели да остави без истине о Русији европске и све свјетске народе. Поставља се питање: одакле данас могу да чују истину грађани читавог свијета? Могу само преко телевизије РТ и преко руских дипломата.
Зашто наглашавате — и руских дипломата?
— Руске дипломате су врло елоквентне и врло едуковане. Русија је велика земља која има озбиљну дипломатску мрежу још од Совјетског Савеза, од чувеног министра иностраних послова у СССР-у Громика, па до Јевгенија Примакова, који је игром случаја био и декан на катедри на којој сам ја докторирао 2002. године у Москви.
Радили сте неко време у Министарству спољних послова Црне Горе?
— У министарству сам радио од 2002. до 2005, али сам га напустио када ми је један званичник рекао: „Нећеш ти моћи имати успјеха у даљем раду у Министарству иностраних послова јер што посјећујеш манастире Српске православне цркве и у кућу ти у госте долазе монаси и монахиње из манастира“.
Шта је, по вашем мишљењу, стварни узрок погоршања односа Црне Горе и Русије?
— Погоршање политичких односа Русије и Црне Горе произилази директно од енглеских и америчких савјетника који сједе у црногорским институцијама. Ту прије свега мислим на Владу Црне Горе, банкарски систем, Централну банку и Државну безбједност… Деведесетих година живио сам у Алмати у Казахстану. И тада је председник био Нурсултан Назарбајев. Он је нпр. прозрео давно те англосаксонске консултанте и њихове намјере које доводе земље у региону, као и нашу, до задужености код међународних финансијских организација. Земља на тај начин једноставно постаје економски зависна од Запада.
Какве су економске везе Црне Горе и Русије данас?
— Око пола милиона руских туриста дође сваке године у Црну Гору. Уз то, званични подаци су да је Русија уложила око три милијарде у Црну Гору у директним инвестицијама и у туризму, али та је цифра много већа. Око четири и по милијарде евра су Руси у задњих десет година унијели у Црну Гору на овај или онај начин. Руски туристи и руске инвестиције учествују директно сваке године са око 30 одсто у црногорском бруто националном производу. Зато је негативан став према Русима и протјеривање руских дипломата директно покушај сечења гране на коју се економски ослања наша држава.
Подсјетићу да је руски председник Владимир Путин ове недеље у Турској отворио атомску електро-станицу, која ће имати четири реактора, и која ће моћи да снадбије електричном енергијом Истанбул. Ми смо те исте Русе који су хтјели код нас у Пљевљима да ураде други блок термоцентрале једноставно отјерали. Ја сам у томе учествовао и преговарао: отјерали смо људе који су хтјели да ураде тај пројекат, ако ме сјећање не вара за 40-50 милиона евра. Касније смо узели Чехе који то треба да ураде за дупло више. Али и то је стало, и због тога Црна Гора и дан-данас увози струју. Дакле, ради се о потпуно погрешној политици када је ријеч о сарадњи са Русијом.
Да ли ће антируска кампања која влада у свијету моћи да прође и у Црној Гори?
— Наш народ и јужнословенски народи су да условно кажемо „протестанти“. Кад им се нешто брани, ми идемо супротно, тако да управо ова антируска хистерија учвршћује ионако традиционално добре и братске односе руског и црногорског народа, што можемо примијетити у црногорским породицама, и у руским породицама које живе у Црној Гори. А по неким статистикама сигурно има око 10.000 Руса стално настањених у Црној Гори.
Како видите данас расположење обичних Црногораца према Русији?
— Кад питате људе који раде у полицији, војсци и администрацији јесу ли за добре односе са Србијом и Русијом, осам од десет људи каже да јесу, да су против признања Косова, против санкција Русији. Да бих илустровао какво је стварно расположење већине Црногораца према Русији, послужићу се стихом мог пријатеља Славка Перошевића: Црногорац у вјекове док је своју славу ствара, више но у самог Бога у руског је гледа цара. Зато вам је све узалуд, свака сила, моћ и паре, кад из наших срца грми волимо те руски царе.
На крају, с обзиром да је ових дана наш најсветији празник — Васкрсење Господње, желим да свим православним грађанима Русије, Србије и Црне Горе честитам са највећим осјећањима и љубављу Васкрс, са ријечима: „Христос Воскресе браћо и сестре!“