Српску делегацију чиниће председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић, директорка Центра за геостратешка истраживања Драгана Трифковић и председник Скупштинског одбора за Србе у региону и расејању Иван Костић.
Осим представника европских земаља, као што су Аустрија и Немачка, на форуму ће учествовати и делегације из већине афричких земаља, као и земаља Латинске Америке, рекао је копредседник организације „Пословна Русија“ Андреј Назаров.
Како је навео, најбројнија страна делегација од око 100 бизнисмена, предузетника и јавних радника долази из Сирије, и планирано је потписивање на десетине споразума.
Очекује се да ће бити потписани инвестициони споразуми на укупну суму већу од 100 милијарди рубаља.
„Према прелиминарним проценама, та сума ће износити 100 милијарди рубаља. Надамо се и желели бисмо да она буде и око 200 милијарди. Уверени смо да ће сума бити већа него прошле године, јер је и број учесника већи, као и број инвеститора и великих бизнисмена“, рекао је Назаров.
Он је прецизирао да су прошле године потписани уговори вредни 100 милијарди рубаља, а да се ове године планира закључивање инвестиционих споразума, пре свега у областима као што су грађевина, туризам и винарство.
Главна тема форума биће „Будућност света. Будућност Русије“. Назаров је навео да ће у оквиру форума бити одржано 67 догађаја, од којих је више од 40 пословних. Они ће бити посвећени темама као што су дигитална економија, дигитална безбедност, криптовалуте, блокчејн и грађевина. Такође, биће речи и о инвестиционом потенцијалу Крима и његовој слободној економској зони.
Он је додао да ће се у оквиру форума одржати догађај „Пословни хаб“, који ће бити посвећен развоју пословних односа између Крима и Москве, а да ће московска делегација имати статус почасне и да ће бити најбројнија у поређењу са другим руским регионима.
Једна од тема форума биће и послератни социјално-економски развој Сирије, а руски инвеститори су већ исказали жељу да инвестирају у инфраструктуру те земље.
Назаров је истакао да упркос притисцима и санкцијама Запада Јалтински међународни економски форум сваке године постаје све већи, утицајнији и ефикаснији.
Крим има право на самоопредељење
Говорећи на конференцији за штампу у Москви, посвећеној предстојећем форуму на Јалти, аустријски политичар Герхард Дорфлер је истакао да Аустрија не подржава санкције Велике Британије и других западних земаља против Русије због „случаја Скрипаљ“.
„Енглеска излази из ЕУ, али хоће да има политичку тежину и жели да утиче на процесе“, рекао је он.
Он је истакао да Аустрија жели да одржава пријатељске везе и са ЕУ, као и са Москвом.
Дорфлер је, говорећи о погоршању односа Москве и Запада због присаједињења Крима Русији, нагласио да народ има право на самоопредељење, подсећајући на корушки референдум, одржан 1920. године, када су грађани одлучивали да ли ће та покрајина бити у саставу „Аустрије или Југославије“, односно тада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Шанса за српске грађевинаре
Председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић је истакао да трочлана српска делегација долази на Јалту да учествује у стварању савременог међународног економског поретка који ће бити ослобођен политичких притисака.
Он је такође истакао да се савремена Европа и свет не могу се замислити без Русије.
„Парадоксално, док ових дана јачају антируски политички потези широм Европе — у Европи никада није био јачи блок политичких партија које желе Европу нација, а не ЕУ као америчку колонију, и које су за много чвршћу и бољу сарадњу са Русијом“, рекао је Обрадовић, додајући да је овогодишњи 4. Међународни економски форум на Криму изузетно важан догађај у том смислу.
Како је додао, посебно је у овим тешким данима дипломатске кризе и антируске пропаганде важно послати позитивне сигнале читавој Европи, као и подршку Русији.
„Будућност света је и те како повезана са будућношћу Русије“, додао је он.
Обрадовић је оценио да су теме конференције на историјској Јалти веома важне за економску сарадњу у Европи, а да његова партија у економској сарадњи са Русијом и евроазијским интеграцијама види велику перспективу, посебно зато што је економска сарадња са Западом често условљена неким политичким притисцима, попут одрицања Србије од КиМ.
„Оно што је важно напоменути јесте да је Крим у овом тренутку постао једно велико градилиште и да се развија огромном брзином: путна инфраструктура, туризам, пољопривреда… Због тога су очи читавог света сада упрте у Крим, јер сада ту постоје огромне нове инвестиције и огромне шансе за нови бизнис…“, рекао је Обрадовић за Спутњик.
Он је додао да српска делегација жели да се упозна са свим новим пројектима и тенденцијама које су присутне на Криму, изражавајући истовремено наду да ће то бити почетак једне нове економске сарадње, која ће водити ка томе да се што већи број српских привредника укључи у трку за великим пословима који су отворени на том полуострву.
Обрадовић ту види шансу за српске грађевинаре, али и могућност сарадње у области пољопривреде и туризма.
Директорка Центра за геостратешка истраживања Драгана Трифковић је, на конференцији у Москви, рекла да је „Србији потребна сарадња и са ЕУ и са Русијом“, истичући и да Србија рачуна на стране инвеститоре.