„Потребно је позвати Русију на одговорност за нарушавање Конвенције о забрани хемијског оружја. Велика Британија је затражила седницу (извршног савета) ОЗХО и Савета безбедности УН, како би се то десило“, пише Амбасада Велике Британије на Твитеру.
Британска амбасада је на брифингу који је сазвала за стране дипломате у Руској Федерацији учеснике информисала о извештају Организације за забрану хемијског оружја о случају бившег официра ГРУ Сергеја Скрипаља. Поновљено је да је Русија „веома вероватно“ одговорна за тровање, рекао је за Спутњик један од учесника састанка.
„ОЗХО извештај је потврдио да су жртве биле изложене нервном агенсу. Они су идентификовали ову супстанцу. Речено је да, на основу извештаја ОЗХО, узорци указују на то да је, с обзиром на високу концентрацију супстанце, нервни агенс произведен од стране експерта, то јест да је у производњи актер била држава, па то значи да је Русија одговорна за оно што се десило“, каже саговорник Спутњика.
Он је додао да је „на основу извештаја, једноставно потврђен њихов претходни став“.
Британска амбасада у Москви додаје да је Русија у протеклих десет година произвела и направила мале залихе супстанце типа „новичок“.
На свом профилу на Твитеру амбасада је саопштила да је Велика Британија у петак доставила додатне информације, те да се према налазима британске истраге може рећи да је Русија „веома вероватно“ одговорна за инцидент у Солбсерију у коме су 4. марта ове године отровани екс пуковник Гру Сергеј Скрипаљ, који је радио за британске службе безбедности, и његова ћерка Јулија.
„Нови подаци показују да је: 1) у последњој деценији Русија произвела и складиштила мале количине ’новичока‘, 2) испитивала употребу хемијских агенаса у циљу убиства, 3) интересовање руског обавештајног сектора за Скрипаља датира најмање од 2013. године“, додаје Амбасада.
Британска страна тврди да је у Скрипаљевом тровању супстанцом А-234, којој су британске власти дале име „новичок“, учествовала руска влада, што је Москва категорички демантовала.
Брифингу у Амбасади Велике Британије у Москви присуствују дипломате из Грчке, Летоније, Данске, Норвешке, Бугарске, Белгије, Финске, Македоније, Луксембурга, Канаде, Новог Зеланда, Зимбабвеа, Јордана, Француске, Шведске, Израела, Кеније, Естоније, Малезије, Италије, Филипина, Перуа, Саудијске Арабије, Аустралије, Мексика, Чешке Републике, Марока, Швајцарске, Исланда, Молдавије, Сингапура, Јапана, Чилеа, Азербејџана, и Гане.