Ово је антологијска реплика из филма „Коса“ која на најсажетији начин осликава учешће Америке у Вијетнамском рату шездесетих година прошлог века.
Баш у дану када је америчка војска бомбардовала Сирију, преминуо је велики Милош Форман, режисер „Косе“.
Отишао је у тренутку када су полетале убилачке ракете, као кад се у војни авион за Вијетнам, у филмском крешенду чувеног мјузикла, укрцава хипик Џорџ Бергер уместо заљубљеног војника Клода Буковског.
Узлетео је Форман изнад кукавичјег гнезда новог доба у коме се здрави, слободни и аутентични проглашавају за лудаке, а многи лудаци управљају светом све са искеженом гримасом и прстом на нуклеарном дугмету.
Маестрални Чех који је најбоље филмове снимио у Америци, напустио нас је у тренутку када председник САД готово неконтролисаним и надреалним твитовима најављује ракете, бомбе, разарања и све то проглашава „савршеним чином“.
Тако да потпуно наивно и невино сада делује Лари Флинт, власник порнографског часописа „Хаслер“, чију је животну мисију борбе за непрестано померање граница слободе, филмски одбранио Форман.
Флинт се ласцивно поигравао са конзервативним америчким званичницима и естаблишментом, и за то платио велику цену и постао инвалид, а данас се конзервативац Трамп, са позиције првог човека САД, поиграва готово перверзно са читавом планетом.
И Форманов телевизијски шоумен, антикомичар Енди Кауфман из филма „Човек на Месецу“, који је луцидни и бескомпромисни хумор извео до крајњих граница апсурда не би имао шта да тражи у глобалној ријалити канализацији. Када је све потопљено у клоаку глобалног, а малограђански неукусног ријалитија.
Шта би Форман и могао да тражи у епохи у којој је злобни, неталентовани, али патолошки љубоморни Салијери победио бескрајно надареног и генијалног Волфганга Амадеуса Моцарта. У епохи у којој су њих двојица заменили места.
А можда свет данас највише и личи на бал ватрогасног друштва који алегоријски нестаје у катастрофи пожара у Формановом последњем чешком ремек-делу „Гори, гори моја госпођице“.
Чини се, заиста, да „модерно доба“ не заслужује више Формана. Јер, свакодневно се уверавамо да има много бољих режисера. Чији пожари су прави.
Збогом, Милоше!