Мистерије су свуда око нас. Бројне од њих су и записане, али недоступне већини.
Скривене библиотеке полако су током прошлог века почеле да проналазе пут у јавност. Ево најпознатијих.
1. Библиотека у пећини, Кина
На рубу пустиње Гоби у Кини, део пећинске мреже у Дунхуангу — Хиљаду пећина Буде, био је запечаћен хиљаду година.
Таоистички монах Ванг Јуанлу, незванични чувар пећине, открио је 1900. године скривена врата која су водила до коморе испуњене рукописима насталим између четвртог и 11. века.
Локалне власти нису показале интерес за документе, али остатак света јесте. Мађарски истраживач Аурел Стејн откупио је 10 хиљада рукописа, а део су узеле и делегације Француске, Русије и Јапана, након чега је кинеска Влада наредила да се остатак докумената пресели у Пекинг.
Захваљујући иницијативи Британске библиотеке, 1994. године започета је дигитализација колекције с партнерима широм света. Нико не зна зашто је пећина била запечаћена. Стручњаци сматрају да је разлог чување списа који се више нису користили, а били су веома важни да би се бацили.
Друга теорија je да су хтели да их спашавају од могуће инвазије. Њихово откриће променило је историју. Наиме, један од докумената, Дијамантна сутра, најстарија је штампана књига на свету, а датира из 868. године.
То је подсетник да штампање није потекло из Европе.
2. Ватикански тајни списи
Локација можда најпознатије тајне библиотеке на свету била је позната откад је настала, од 1612. године. Реч „тајни“ потиче од њеног латинског назива „secretum“, што заправо значи приватно.
Ови архиви садрже папску кореспонденцију последњих хиљаду година, а према бројним теоретичарима завера и маштовитим ауторима, она укључује и доказе о постојању ванземаљаца, доказе о Исусовој крвној линији, али и машину Кроновизор, коју је изградио бенедиктански свештеник, како би се вратио у време и снимио Исусово распеће.
Управо због оваквих прича, лагано је почело отварање архива јавности, али за почетак, организоване су само изложбе одређених докумената и ограничене су посете у одређеним деловима архива.
Ипак, у већи део архива улазак је и даље забрањен, а маштовитим причама доприноси и чињеница да је архив смештен у бетонском бункеру, чији је део иза Базилике Светог Петра, а чувају га швајцарски војници и ватиканска полиција.
Међу занимљивијим документима у архивима се налази дописивање папа с Моцартом, Еразмусом, чак и Хитлером. Ту је и декрет о екскомуникацији Мартина Лутера, ручно писани транскрипт суђења Галилеу, као и писмо Микеланђела, у којем се жали да му рад за Сикстинску капелу није плаћен.
3. Каирска генеза
Ове списе не чува наоружана стража, већ векови заборава.
Око 280 хиљада фрагмената јеврејских списа пронађено је у зидовима синагоге Бен Езра, а постали су познати под називом Каирска генеза.
Сачувани су, јер се, према јеврејском закону, ниједан спис који спомиње Бога, не сме бацити.
Тако су се они, који се нису користили, сместили у посебан део синагоге. Фрагменти су изузетно битни, јер откривају како су јеврејски трговци на Блиском истоку и на Медитерану сарађивали с хришћанима и муслиманима, а антисемитизам није био толико раширен као што се раније мислило.
Инфо.кс. нет