Ђукановић је, по свему судећи, успио да максимално мотивише своје бирачко тијело, а податак да је најубједљивију подршку забиљежио у општинама Рожаје, Плав, Гусиње, Петњица и Улцињ, у којима већински живи бошњачко и албанско становништво, као и да су прве честитке на побједи стигле од челника тзв. државе Косово, Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја, без дилеме упућује на то да традиционална формула по којој мањине одлучују ко ће бити на власти у Црној Гори и даље функционише.
Други веома важан детаљ, који вјероватно даје најсликовитији опис подијељености црногорског друштва, свакако је чињеница да ниједан од противкандидата не сматра за сходно да треба да честита Ђукановићу на побједи. Тако је кандидат Младен Бојанић поручио да неће честитати Ђукановићу побједу јер „нема шта да честита“.
„Да сам на Ђукановићевом мјесту, ја бих се стидио а не славио“, поручио је он. Драгиња Вуксановић, која је нагласила да је као предсједнички кандидат освојила 60 одсто гласове више него њена СДП на парламентарним изборима 2016. године, такође је поручила да „Ђукановић не завређује честитку“.
„Овакав резултат је последица два фактора — заробљене државе и проблема у опозицији. Бојанић је освојио мање гласова него партије које су га подржале 2016“, нагласила је она.
Кандидат Марко Милачић, који са готово три одсто подршке и као нова политичка снага практично без партијске инфраструктуре донекле може бити задовољан резултатом на изборима, такође није честитао Ђукановићу, уз поруку да Црна Гора „улази у фазу диктатуре“.
„Ђукановић је био кандидат НАТО-а. Црна Гора је на силу угурана у тај савез, а улазак тамо гарантује све већу диктатуру“, рекао је Милачић.
Осим што изјаве Ђукановићевих противкандидата недвосмислено упућују на став да је ДПС до још једне изборне побједе поново дошао на нерегуларан начин, уз бројне притиске, уцјене и злоупотребе државних ресурса, ова непопустљивост и непомирљивост ставова је такође аларм за све нижи ниво демократског капацитета црногорског друштва.
Са друге стране, ни Ђукановић никоме не остаје дужан, па је поручио да је његов резултат „толико убједљив и надмоћан“ и да је сам по себи прилика за опозицију да „преиспита своја истрајна политичка становишта“.
Он је такође најавио да је његова побједа „велика одскочна даска за (локалне) изборе који се одржавају 27. маја“.
Све у свему, утисак је да се побједом Ђукановића анимозитет и разлике које владају у црногорском друштву никако не могу премостити, већ да ће, напротив, временом бивати све већи. Како тренутно ствари стоје, постоји ризик ће такво стање потрајати још неко вријеме.