Изборе у Црној Гори пратиле су бројне нерегуларности, каже дописник Спутњика из Црне Горе Нeбојша Поповић у емисији „На нишану Лазанског“, што, према његовим речима, не представља новост. Нерегуларности су се догађале месецима уназад, додаје.
„Ту су биле разне злоупотребе — куповине личних карата, злоупотребе државног апарата… Међутим, оно што је довело до победе Мила Ђукановића у првом кругу јесте, према мишљењима свих аналитичара, мала излазност која му је омогућила победу у првом кругу. Познато је да ДПС све своје капацитете користи када је у питању излазност гласача који подржавају ту партију и њихове кандидате, тако да је ДПС одрадио свој део посла, Ђукановић је успео да изведе на биралишта близу 180.000 грађана који су гласали за њега, али опозиција је подбацила, нису успели да у довољној мери мотивишу своје бираче да изађу на биралишта“, објашњава Поповић.
Он подсећа да је у октобру 2016, када су одржани парламентарни избори, на биралишта изашло близу 74 одсто бирача, што је за скоро десет одсто више него сада.
У питању је комбинација апатије и свести да је све унапред договорено, сматра Поповић. Са друге стране, Младен Бојанић, кога је подржало 90 одсто опозиције, добио је мање гласова него опозиционе странке које су га подржале на претходним парламентарним изборима.
„Иако је ДПС имао доста проблема, опозиција је толико разједињена и посвађана да нису успели да мотивишу бираче да изађу на биралишта“, каже Поповић.
Поруке које је бирачима слао Младен Бојанић биле су неубедљиве, што се може видети на основу апстиненције српских бирача у Црној Гори, сматра историчар Александар Раковић — Ђукановић би, како показује статистика, победио чак и без гласова мањина.
„Младен Бојанић није пружио ниједну поруку Србима, као једином државотворном народу Црне Горе и као његовим потенцијалним гласачима. Осим тога да говори српским језиком и да је верник митрополије Црногорско-приморске, али притом не каже да је то Српска православна црква, ништа друго није рекао“, каже Раковић.
Кампања Марка Милачића, барем што се Срба тиче, била је убедљивија од Бојанићеве, која је била бледа. Према Раковићевом мишљењу, Бојанић није ни требало да прихвати кандидатуру.
„Он је наводно пуштао поруке свима редом за које је желео да гласају за њега, али то никада није срећно решење. Поготово није срећно решење изгубити Србе као гласаче, због тога што су Срби, упркос свему, најзначајнија национална заједница у Црној Гори. Он није успео да привуче пажњу српских гласача. Али, са друге стране, он, Милачић и још двојица кандидата, имали су скоро 40 одсто гласова. То су све српски и просрпски гласачи. А 40 одсто је пуно и то је добра одскочна даска“, сматра Раковић.
Предстојећи локални избори веома су важни, поготово они који ће бити одржани у Подгорици, где ће српске партије моћи да остваре бољи резултат, додаје Раковић.
Марко Милачић је, према Раковићевом мишљењу, највеће освежење на црногорској политичкој сцени, који може у будућности да постигне добар резултат на изборима.