„То је било јако усташко подручје, а подизање споменика баш на том месту представља још један доказ да та идеологија опстаје. Ово је само део њихове политике која траје деценијама“, рекао је Крестић за „Вечерње новости“.
Он је нагласио да Хрватска Србији спочитава „све и свашта, и када за то има разлога, и када нема, а сама вуче потезе чији је циљ стварање чисте Хрватске“.
Споменик Степинцу ће, како је најављено, бити откривен 8. маја у Зрину, општина Двор на Уни. Бискуп Владо Кошић, познат по глорификовању усташке НДХ, најавио је да ће ускоро и у центру Сиска бити постављено још једно обележје Степинцу.
Загребачки кардинал Јосип Бозанић рекао је да ће биста у Зрину бити постављена на 120 година од рођења Степинца и 75 година од страдања становника тог места које су, према тврдњама Хрвата, спалили партизани.
Бозанић, међутим, није ни поменуо страдања Срба у том крају у Другом светском рату и деведесетих година прошлог века.
Усташки злочини у НДХ почели су баш у тој области покољем Срба у глинској цркви, а из Сиска су одмах многи угледни Срби одведени у логоре.