Клик до пакла: Срби на нови начин упознају свет са најстрашнијим злочином

Ко заборави прошлост, не разуме садашњост и губи будућност. О једином леку забораву — култури сећања, Спутњик је разговарао са Мишком Станишићем и Невеном Бајалицом, творцима „Тераформинга“, организације која путем нових медија шири истину о Холокаусту и едукује стручњаке и младе широм света.
Sputnik

На данашњи дан дошло је до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу, у Независној Држави Хрватској. Две групе од више од хиљаду затвореника пробиле су се из логора Доња Градина и радне групе Кожара, а спасило се свега стотину њих.

Овај систем концентрационих логора једно је од највећих стратишта у Другом светском рату, у њему су страдале стотине хиљада људи, а управљачи геноцидном творевином названом НДХ у једном су надмашили и саме нацисте — формирали су логоре за децу кроз које је прошло и у њима углавном скончало десетине хиљада српске деце.

Од тих стравичних злочина човечанство дели свега један људски век. У међувремену, у свету, али и на нашим просторима, десили су се и други страшни злочини који имају размере и тежину Холокауста. Саговорници Спутњика из организације „Тераформинг“ Мишко Станишић и Невена Бајалица зато чине све да би развијали и неговали културу сећања на злочине, не само над Србима, у Другом светском рату.

Клик до пакла: Срби на нови начин упознају свет са најстрашнијим злочином

„Наша база је у Амстердаму, а организација има седишта и у Стокхолму и Новом Саду. У оквиру дугорочног програма рада са архивистима и библиотекарима у Србији, ’Тераформинг‘ организује низ активности са стратешким циљем да иницира и подржи архиве и библиотеке у преузимању активније улоге на пољу савременог образовања о Холокаусту и другим злочинима Другог светског рата“, објашњава Станишић.

Пре пресељења у Холандију, наш саговорник је готово двадесет година живео у Шведској, у којој, каже, постоји само полубледа сличица из америчких филмова о томе да се Други светски рат десио. Ми имамо много реалистичнију слику о томе шта се заправо догодило, каже Станишић за Спутњик.

„Култура сећања није само државна и званична, она је и породични наратив, оно што се преноси с колена на колено. То су неке опште вредности које се негују у друштву, али и између редова, не само оно што званично доноси нека парола на којој пише ’Живео антифашизам‘. Читали смо је и разумели — аха, ово је везано за мог деду који је погинуо као партизан, има смисла зашто је он погинуо, а неко други је то читао на неки други начин. У новом рату деведесетих свака породица је тачно знала ко је коме био душманин и шта треба да уради да би се спасао. Нажалост, култура сећања, сви ће вам у свету рећи, служи да се то не понови, а нама је послужила и да знамо шта да радимо када нам се то поново десило“, оцењује Станишић.

Клик до пакла: Срби на нови начин упознају свет са најстрашнијим злочином

Он и Невена Бајалица покушавају да путем модерне технологије младе људе у Србији и свету заинтересују за ову тематику. Сматрају да о њој пре свега треба говорити у школама, јер је едукација деце можда и најважнија, али не само на класичан начин, већ употребом такозваних нових медија. Они заправо развијају педагошке методе и наставне материјале спајајући најбоља искуства савремене педагогије са новим медијима и технологијама.

Наши саговорници веома су поносни на добро посећен двојезични портал „Естер“ који доноси илустроване приче о животу у предратној Србији и Холокаусту за време немачке окупације наше земље. Реч је о наставном материјалу заснованом на стварним догађајима, а могу да га користе професори и ученици виших разреда основних и средњих школа. У стварању прича и графичких приказа који сведоче о страдању Београђана на Старом Сајмишту учествовали су српски и холандски стручњаци.

Поред тога што је ангажована у мрежи „Тераформинг“, Невена Бајалица ради у Музеју Ане Франк у Амстердаму, који је једна од главних туристичких атракција главног града Холандије, о коме не брине држава, већ невладин сектор. Овај музеј има све више онлајн посетилаца, посетa је експлодирала када је у њему боравио музичар Џастин Бибер. На аутентично место Холокауста посетиоци могу да „кликом“ уђу у сваку просторију, да виде сваки артефакт.

Клик до пакла: Срби на нови начин упознају свет са најстрашнијим злочином

„Младима је много интересантније да посете музеј преко интернета, него да по њему прошетају, ми у овој врсти представљања помало каснимо, култура сећања у целом свету имала је свој развој, а код нас је прекинут управо у тренутку када смо коначно почели да разлучујемо ко је заправо жртва, а ко злочинац, то је један од разлога што нам се десио нови рат“, каже Бајалица за Спутњик.

„Морамо да коначно разлучимо и кажемо —ми стварно немамо чега да се стидимо што се тиче Другог светског рата. Мени јако смета кад кренемо да причамо о историјским чињеницама које су одавно познате и потврђене. Не морамо да се бранимо, нико нас не напада. Највећи је проблем у свему што су наше институције заглављене у својој бирократији и интерним проблемима. Радимо доста с Институтима за нову историју, они између себе имају проблеме у комуникацији. Нама је лакше, дођемо с конкретним планом и спојимо рецимо Историјски архив и Институт за савремену историју“, каже Бајалица.

Она напомиње да је „Тераформинг“ већ изградио велику мрежу људи из Србије са којима ради годинама. Организује низ програма стручне обуке, семинара и радионица са циљем размене знања и искустава са водећим међународним институцијама и стручњацима, као и укључивања архива и библиотека из Србије у међународне мреже и пројекте на пољу образовања и комеморације. Све што раде доступно је и на друштвеним мрежама.

Клик до пакла: Срби на нови начин упознају свет са најстрашнијим злочином

„У Србији имамо званичне Дане сећања на Холокауст, као што је данашњи, њих треба искористити. У Холандији и Србији тачно знамо којих конкретних догађаја треба да се сетимо, то је важно, као данашњег пробоја логораша у Јасеновцу. Хвала Спутњику што је овој теми посветио емисију, али могли бисмо на много подручја, поготово у школама да се овим бавимо. Направили смо посебан портал за Дане сећања, који ће ускоро бити у функцији, сакупили смо одломке из књига које могу да користе наставници и библиотекари који са ђацима или посетиоцима могу прођу теме Холокауста и геноцида. Важно је рећи да је реч о новом медију, они могу сами да сложе теме које желе да обраде, имамо их 23“, каже Бајалица.

Едукативни програми и „онлајн“ изложбе ове мреже имају сјајну сарадњу, али и награде најеминентнијих светских организација које се баве истраживањем Холокауста и негују културу сећања.

У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду у понедељак 23. априла у 11 сати „Тераформинг“ организује семинар о образовању и учењу о Холокаусту и другим страдањима у Другом светском рату за архивисте и библиотекаре, али и за све заинтересоване грађане. На скупу ће говорити гости из Института за истраживања и сећање на Холокауст „Јад Вашем“ из Израела и највећег архива везаног за жртве национал-социјализма у Берлину "Међународна служба тражења — ИТС“.

Клик до пакла: Срби на нови начин упознају свет са најстрашнијим злочином
Коментар