Колики је стварни утицај те америчке институције на државне органе латиноамеричких земаља и како је једна инострана агенција успела тако блиско да сарађује са колумбијском страном што је резултирало хапшењем Сантрича?
ДЕА је формирана 1973. године ради ефикасније примене националних закона у вези са незаконитом трговином наркотицима. Управа је такође требало да изводи пред лице правде организације и кључне играче који су „умешани у сађење, производњу и продају наркотика“, указано је на сајту те организације.
Управа функционише у саставу Министарства правде САД и док поводом унутрашњих задатака делује заједно са ФБИ, у иностранству тај орган самостално спроводи и координише истраге у вези са прометом наркотика. Током 45 година постојања тај амерички орган је основао 91 одељење у чак 70 држава света.
У државама Латинске Америке ситуација са представницима ДЕА се развија на различите начине. Неке државе, попут Венецуеле и Боливије, јавно оптужују ДЕА да се меша у унутрашња посла или да чак директно координише деловање нарко трговаца. Са друге стране, Колумбија и Аргентина раде на јачању сарадње са Управом.
Али у Колумбији је ситуација заиста прилично компликована. Бивши побуњеник и члан Револуционарних оружаних снага Колумбије (РОСК) Сексис Ернандез Соларте, познатији као Хесус Сантрич, био је један од учесника мировних преговора, а сада је један од руководилаца партије „Алтернативна револуционарна снага народа“, у коју су уз сагласност владе Хуана Мануела Сантоса ушли чланови РОСК.
Сантрич је крајње неочекивано ухапшен 9. априла и то уз оптужницу да је производио, складиштио и продавао наркотике.
У складу са налогом за претрес, а локални лист Семана је имао у увид у садржај тог документа, хапшење је било спроведено у оквиру истраге коју организује суд Јужног округа Њујорка у вези са различитим криминалним организацијама, поводом наводних испорука наркотика у САД.
Па ипак, локални мировни споразум који је постигнут са РОСК не оставља право САД да хапси и тражи депортацију, иако сарадња са Управом и даље остаје на снази.
Документ такође предвиђа да ће побуњеници, ако се врате својим претходним криминалним делатностима, остати без имовине која им се додељује у складу са одредбама споразума. Такође, предвиђено је да неће имати права да изаберу алтернативну казнену меру у оквиру правног прелазног периода.
Сантрич ће можда бити први побуњеник који је испоручен америчким властима. Његова екстрадиција би додатно закомпликовала односе између Револуционарних снага и колумбијске владе.
С друге стране, неке друге државе јужноамеричког континента ни не покушавају да сарађују са САД. У новембру 2008. године, боливијски лидер Ево Моралес је протерао северноамеричке агенте „због политичке шпијунаже и финансирања криминалних група“. А у Венецуели је 2005. године потпредседник државе Рамон Карисалес изјавио да када је споразум са америчком Управом био на снази, количина конфисковане дроге није била виша од 27 тона. Тек када су представници Управе напустили земљу, власти Венецуеле су самостално годишње у просеку конфисковале по 43 тоне.
Влада Николаса Мадура је 2015. године изјавила да су правосудни органи конфисковали близу 55,7 тона наркотика што је чак за 60 одсто више у поређењу са периодом до 2005. године, када је влада сарађивала са представницима америчке ДЕА.
Што се тиче Централне Америке, наркотици се на овим просторима слабо производе, али се складиште марихуана, метамфетамини и хероин, који су предвиђени за слање у Мексико и САД. У државама овог региона, ДЕА има представништва у Мексику, Гватемали, Белизу, Хондурасу, Салвадору, Никарагви, Костарики и Панами.