Каменице нису патриотизам: Тајне три најхрабрије српске хероине (видео)

„Ми смо народ који има кратко памћење, зато нам се неке лоше ствари понављају. Имамо кризу идентитета јер смо прошли кроз ратове, бомбардовани смо. Када се сетите овако великих жена, и генерално великих људи из своје прошлости, онда схватите да сте ви њихови потомци, и то је једно лепо осећање које вас испуни“.
Sputnik

Позоришна представа „Женско срце у шињелу“ недавно је премијерно изведена на сцени Центра за културу „Влада Дивљан“ у режији Мирјане Карановић, а по тексту Михајла Витезовића.

Нина Граховац, Весна Паштровић и Јована Петронијевић су на сцени „оживеле“ Милунку Савић, Надежду Петровић и Флору Сендс, три жене које су, свака на свој начин, оставиле важан печат у историји Србије. Гостујући у емисији „Орбита културе“, драмске уметнице су за Спутњик откриле детаље о овим ратним хероинама, који досад већином нису били познати широј јавности.

Протагонисткиње комада који је изведен у оквиру завршне године обележавања века од Првог светског рата, појасниле су колико је важно да се кроз позоришну уметност одржава свест нације о битним историјским личностима и зашто су се определиле за театарску форму у којој оне саме тумаче ликове глумица које спремају улоге Милунке, Надежде и Флоре. Наше гошће су оцениле и због чега су имале инспирацију да ове три знамените личности спасу од заборава, који је редитељски допринос њихове бивше професорке, глумице Мирјане Карановић, овом пројекту, и колико студент настави да учи од професора и након завршених студија.

На питање које крајње осећање „Женско срце у шињелу“ треба да пробуди код публике, глумице су недвосмислено одговориле да њихова представа на непретенциозан начин говори како треба волети своју земљу.

„Патриотизам се не огледа у паљењу амбасада, не треба гађати каменицама овог или оног, не треба шарати графитима центар свог града. Патриотизам је да волите своју земљу, да пробате да помогнете на најбољи могући начин, да негујете свој језик, да се сећате своје прошлости, да познајете своју историју“.

Коментар