На прошлонедељној конференцији „Балкан магазина“ у Београду чуо се податак да, глобално, ни физички ни просторно, обновљиви извори енергије не могу прећи 20 одсто до 2050. године, без обзира на субвенције држава. Упозорено је, такође, да ће до тада на свету живети 10 милијарди људи, чије ће се потребе за електричном енергијом увећати за 50 одсто. Где је угаљ у тој причи?
Све је више истраживања у свету која доказују да човек не утиче на климатске промене и да емисије CO2 из угља не чине ни један одсто укупних емисија тог гаса.
И поред све агресивнијег лобирања против фосилних горива, посебно угља, у свету расте производња тог енергента. Најновије пројекције до 2040. године показују да ће, иако ће бити смањено учешће угља у производњи енергије, укупна производња угља на планети бити и даље у порасту.
ОИЕ су постале глобални излобирани бизнис. Хоће ли такозвани „зелени енергенти“ моћи да обезбеде одрживи развој и енергетску безбедност?
Србија по производњи угља дели четврто и пето место у Европи. Шта то значи? Где је Србија у овом сектору? Јер учешће угља у производњи електричне енергије у Србији је већ годинама веће од 65 одсто БДП-а и беспредметно је расправљати да ли треба користити угаљ или не.
О томе колико од угља зависи одрживи развој и енергетска безбедност Србије, али и каква је ситуација у региону и свету у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са проф. др Драганом Игњатовићем са Рударско-геолошког факултета.