Американци су поред тога најавили и да ће продужити рок америчким фирмама да до 23. октобра могу да тргују са „Русалом“, што руској компанији даје могућност да се ослободи великих количина алуминијума који је непродат складиштен у њеним фабрикама још од увођења санкција.
Дерипаскина компанија је највише страдала од увођења нових санкција, 6. априла. „Русал“ је изгубио готово половину своје вредности, али су најновије вести о могућем укидању рестриктивних мера узроковале нагли скок акција те компаније од преко преко 40 одсто.
Санкције против Дерипаске и више од 20 руских бизнисмена и званичника уведене су овог месеца у покушају да се Москва казни за оно што је америчка администрација назвала „глобалном малигном активношћу“ Русије, као и због „блискости“ са Владимиром Путином.
Дерипаска је разлоге за санкције против њега назвао „смешним и апсурдним“, а Москва је рестриктивне мере квалификовала као слабо прикривени напад на руску економију.
Најављено попуштање санкција за руску компанију, која послује у 13 земаља на пет континената и запошљава скоро 70.000 људи, образложено је бригом за запослене.
Кремљ је, међутим, скренуо пажњу да је саопштење о могућем укидању санкција руској компанији засад хипотетичко, а да америчка одлука „болно удара“ по потрошачима компанија у читавом свету.
„Веома чудно звуче захтеви САД о одласку из компаније како би укинуле санкције. То није само мешање у трговину и економију, што су Американци увек и радили, то је и дрско и бесрамно мешање у послове страних комерцијалних компанија. Треба подсетити да су те исте САД, преко својих аналитичара и економиста, увек тврдиле да се држава не сме мешати у пословање компанија и да то не сме да чини ни под каквим условима. Сада САД чине управо супротно“, рекао је за Спутњик руски економиста Василиј Колташов.
Руски министар индустрије и трговине Денис Мантуров није искључио могућност привременог преласка „Русала“ под државну контролу или куповину Дерипаскиног дела у компанији од стране државне банке. Као излазак из те ситуације, ту варијанту спомињу и многи руски економисти, док други упозоравају да то не би било добро решење, јер искуство показује да су на удару санкција, пре свега, државне фирме.
Поред тога, руски експерти наводе да Дерипаска, који поседује 48 одсто акција компаније, формално може да испуни захтеве америчких власти и без предаје свог дела у компанији — фактички, према њиховом мишљењу, довољно је да се из споразума уклони клаузула да је контролни акционар.
Не искључује се ни могућност да ће Дерипаска предати пакет другом лицу или компанији, која би управљала „Русалом“.
Западни медији разматрају и варијанту и шта би се десило ако би се руски бизнисмен повукао из компаније и испунио услов Вашингтона. То би, како наводе, могло довести до Дерипаскиног губитка статуса кључног играча у руској елити. Као друго, то би био сигнал за друге велике бизнисмене да и они могу да претрпе такве губитке, ако наставе да подржавају курс Кремља. Међутим, западни медији закључују да би Дерипаскин губитак контроле над компанијом смањио економску ефикасност америчких санкција.
Руски експерт Иван Данилов наводи да Трампова администрација не само да није очекивала да ће санкције против „Русала“ довести до кризе на светском тржишту алуминијума, него се није надала ни да ће се неколико лидера ЕУ у улози лобиста залагати за руску компанију. Главни поборник попуштања санкција је француски председник Емануел Макрон, који је у посети САД. То не чуди, јер рестриктивне мере наносе штету и европском бизнису.
Неименовани француски дипломата је изјавио западним медијима да санкције које су се обрушиле на руску компанију „Русал“ могу задати „директан и јак ударац на испоруке кључних производа“. Осим тога, великом броју предузећа у Европи због тога прети затварање.
Наведено је да су оштећене компаније широког спектра, од аутомобилских до авијационих.
Западни медији пишу и да ће и Ангела Меркел тражити од Трампа да ослободи немачке компаније од америчких санкција, на чијем би удару оне могле да се нађу због сарадње са руским компанијама које су под санкцијама.
Руски експерти такође сматрају да спас „Русала“ не лежи у укидању санкција, него у развоју унутрашњег тржишта, а такође и од повећања испорука алуминијума Кини, која жели да сарађује са Русијом.
„То да САД не могу да изолују Русију одавно је очигледно, али неспособност Вашингтона да од светског тржишта безболно ’отцепи‘ једну велику руску компанију — то је нови и јак аргумент који иде у прилог онима који сматрају да су могућности америчке санкционе политике практично исцрпљене“, закључује Данилов.